Ono dalje što se dešavalo u bolnici, nije ništa manje važno, jer šetao se Narator hodnicima mikrohirurgije i ortopedije, odeljenjima smeštenim na petom spratu, susretao je pomoćno medicinsko osoblje koje je stiglo iz Nepala, da popuni manjak radne snage koji je otišao za Nemačku uglavnom, zavirivao je po sobama, zagledao je na sve moguće načine izlomljene i osakaćene ljude, naše nove invalide Za Matu znamo, u Švajcarskoj je, živi u gradiću Rajnefelden, i to je sve što znamo. Prestao je da se javlja, ali ni njega više niko nije zvao, čak ni roditelji. Ni Dobrili, kao ni Fricu, njihov sin Mate nije nedostajao, njihova briga je presušila. Komšija Profesor filozofije u penziji i Poštar su vreme provodili u trpezariji, Profesor se izležavao u vreći za spavanje ispod trpezarijskog stola, Poš

Će pušimo cigare

On uzne onu cigaru pa mi pruži ruku. "Drago mi je. Ja sam Borislav Pekić..."

Iza čudesnog zida

VELIKA PRIĆA O OASIS KOJA JE DOBILA ANDRIĆEVU NAGRADU: Tada se desilo nešto čudno. Lijam Galager, oslonjen na šank bliže meni, mahnuo mi je. Čuo sam i da je nešto dobacio... Nešto kao: „Zdravo, ortak!“ Uzvratio sam mu jednim prezrivim pogledom

Sećaš li se Barbara

... da je umetnost bila olimpijska disciplina?