3:15 ujutru, Železnička stanica Beograd
Svako veče se tu, na Železničkoj stanici, sastaje neka drugačija Srbija i neki drugačiji Beograd, da se u duvanskom dimu i kiselom vonju lošeg alkohola malo ogreje lažnim nadama i ispraznim razgovorima
Olja Bećković: Ovo je mojih 10 najboljih romana
Od Crnjanskog i Andrića, do Ivane Dimić i Milene Marković...
Miljenko Jergović: Moja lista najboljih 10 romana na štokavskom
U kriterij nije upisan nacionalni ključ: jutros pretežu srpski romani, a večeras možda neće. U kriterij čak nije upisan ni čitateljska bliskost s pojedinim romanopiscima. Osnovni kriterij jest sjećanje na vremena mog života, davna i nedavna, kad su me nabrojani romani mijenjali i preobražavali
Svetislav Basara: 10 najboljih romana na našem jeziku
Na listi dvostrukog dobitnika NIN-ove nagrade našla su se dela Andrića, Vidosava Stevanovića, Mirka Kovača, Davida Albaharija...
Najveća književna debata: Biramo 100 najboljih romana na našem jeziku
Nedeljnik i Velike priče, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na srpsko-hrvatskom govornom području (i u njegovoj neposrednoj blizini), svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Ovo je samo prvo poglavlje…
Istorijske lekcije Milana St. Protića: Jugoslavija, anatomija jedne zablude
Da li je zajednička država Južnih Slovena bila Velika ideja ili Velika iluzija?
Psihopatija: zašto nas toliko fasciniraju ljudi bez savesti?
Možda nas psihopatija ne privlači zato što nas zanima zlo. Možda nas privlači zato što nam omogućava da bolje razumemo dobro
Tekst za koji mi je trebalo godinu dana da ga napišem
Godinu dana nakon smrti oca, nemam mudrost dovoljno duboku da bi mogla da se stavi na Instagram stori. Ne verujem da se sve događa s razlogom. Ne mislim da nas gubitak automatski čini jačima, mudrijima ili boljima. Ponekad nas jednostavno ostavi bez daha
Njena poslednja glasovna poruka
"Nikad ne brišem brojeve telefona onih koji su otišli. Neću da izbrišem ni njen broj… Iako više nikad neće pozvati. Nešto mi glupo. Zato bih ga brisao?“
Kako su i Krleža i Pekić bili u pravu
Ili, stvarni život u 46 Titovih godina i stvarni život u 46 godina bez Tita
Ljubavnica generala? S kim je ona bila, s ocem ili sa sinom?
Nastavak Velike potrage Gorana Markovića: Za razliku od generala, koji je posle bega radio za CIA kao analitičar kontraobaveštajne službe, gde je dešifrovao strateške planove Varšavskog pakta i bio javno aktivan pišući memoare, Evženija i njen suprug živeli su povučenim životom pod zaštitom američkih službi
Goran Babić je znao da fukare pobeđuju
In memoriam: otišao je Jugosloven i antinacionalista koji je 1991. napustio Hrvatsku i došao u Beograd, svedok i junak neverovatnih epizoda, koji je poznavao dva haška optuženika, a polemisao sa Igorom Mandićem, Danilom Kišom, Mihizom...
Roman koji dokazuje da se zlo uvek vraća: da li zato i danas svi čitaju ‘Semper idem’
Đorđe Lebović je “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...
Ko je zaista uticao na „Senke nad Balkanom“ (a nije „Piki blajnders“) – serija koja je ponovo zapalila region
Nismo bežali od uticaja žanrovskog filma i palp literature, naprotiv... Prvi deo feljtona bestseler pisca i scenariste „Senki nad Balkanom“ — priča iznutra o nastanku serije koja danas ponovo obara rekorde gledanosti i interesovanja
Kako bi izgledala Jugoslavija da nije bilo „Knjige o Milutinu“?
Sećate li se kad je Služba eliminisala Danka Popovića i Dobricu Ćosića?
Od čega beže ljudi koji stalno putuju?
Putovanja su ponekad simptom problema iako je sve upakovano u veličanstvene postove na društvenim mrežama
Istorijske lekcije Milana St. Protića: Kako je Iran izgubio slobodu
U dvadesetom veku se pokušavalo sa evropeizacijom i demokratizacijom, ali se svaki takav pokušaj ubrzo završio neuspehom. Razočarani katastrofalnim efektima vesternizacije i frustrirani uplivom stranih sila i kompanija, Iranci su se sve masovnije vraćali svom religioznom, šiitsko-islamskom, identitetu. Iako ni taj identitet nije bio izvoran, već naknadno usvojen
Što je današnjoj Hrvatskoj Boris Dežulović?
U boljem slučaju žohar, u lošijem slučaju četnik
