Srbija je jedna velika disfunkcionalna porodica
To je poludržava u kojoj su ustav i institucije puki dekor, kojom suvereno vladaju strogi, ali pravični pateri familiasi, u rasponu od kneževa, kraljeva, komunističkih satrapa, zaključno sa Vučićem
Svetislav Basara
Kako je Bora pobedio Dobricu
Ništa turbulentno, pogotovo ne značajno nije se dogodilo otkako se nismo čuli. Sa jednim izuzetkom…
Pitate: Ko su klijenti? Bolje da ste pitali: Ko nije?
Sa Beogradom i hotelom Moskva ljubazno, ali na distanci. Rekoh već: znam hotel Moskvu ko zlu paru, znam sve tajne njegove. Utuvite: hotel Moskva je Potemkinov hotel
Šarmantna Ingeborg iz Ingolstadta koja je uzela pravoslavlje
Prethodno je Ingeborg rasprodala sve što je imala, celokupnu životnu ušteđevinu prebacila na parazitov račun, polovinu sume straćila na višemesečne medene mesece po egzotičnim destinacijama
„Vi ste Nemci, vi ne znate…“
Nije vam to najjasnije. Nije bilo jasno ni Martensu. Ni meni decenijama nije bilo jasno...
Tabla sa upozorenjem: Ne gazi po Andriću
Pitate: zašto zvanične nazive beogradskih državnih institucija prevodim na Kinyarwanda, zašto jednačim po zvučnosti Rwandu i Srbiju, Beograd i Kigali, Politiku i Kanguru, slavjanoserbstvo i bantustanstvo. Dobro pitanje...
Svetislav Basara: Ovo je moja lista 10 najboljih romana na našem jeziku
Na listi dvostrukog dobitnika NIN-ove nagrade našla su se dela Andrića, Vidosava Stevanovića, Mirka Kovača, Davida Albaharija...
Kuju se ratni planovi u SKZ, SANU, po beogradskim salonima…
Sa Miloševićem i državom iza leđa, razobručene ambicije nacionalnih radnika – i nacionalnog predradnika, Ćosića – narasle su do nebeskih visina
U Srbiji postoje samo četiri teme
Politika, estrada, kriminal i sport
Rat je izazvalo opšte pravo glasa
Kako je jedan zagrebački satanista prorekao zlo koje će se desiti?
Kako smo idiotski naseli na patku da je komunizam kriv za sve
Srpski antikomunisti – kojih je kako vreme odmiče sve više – tvrde da je Srbija godine 1944. pala u „komunističko ropstvo”. Naravno: ni kriva ni dužna
Andrić nikada ne bi bio toliko veliki da je ostao u hrvatskoj književnosti
U Hrvatskoj nije moguće – bar ne nekažnjeno – pisati natprosečno, nemalograđanski, kritički, provokativno, remetilački, što je u srpskoj književnosti ipak moguće, mada nije baš najudobnije
Knjiga zbog koje mi je Užice ličilo na Pariz
Sioranov "Kratak pregled raspadanja" majstorski je bio preveo Milovan Danojlić, veliki pesnik, još veći esejista, koji se pod starost iz čista mira sunovratio na samo dno srpske normalnosti i završio u SANU
Nije najveći greh SPC tesna saradnja sa režimom. To praktično i nije greh.
Gledam finale raspadanja jednog društva koje je svoje najbolje sinove ili ubijalo ili proterivalo ili ignorisalo, a čija crkva osuđuje one koji zastupaju upravo crkvena učenja
Šta je uopšte ostalo iza Leke Rankovića?
Nisam stekao utisak da se tih stotinak hiljada ljudi na Rankovićevoj sahrani obradovalo njegovoj smrti. Pre je to izgledalo kao da su uvereni da je uradio pravu stvar time što je umro
Šta bi nam danas rekao Zoran Đinđić?
Veliki serijal o dvanaestomartovskom atentatu, državi i budućnosti koju Srbija nije dočekala...
Kako bi SPC sudila Đordanu Brunu
Verni srpski narod na okupu ne drži strah božiji, nego strah od dežurnog đakona
„Još sam se 1990. popeo na krov i počeo da šetam“: Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (5)
Poslednji nastavak feljtona iz knjige Svetislava Basare “Đinđić: Memoari s onu stranu groba (transkript)”
