Počasna paljba
Da li smo mi zaista zaslužili bolji svijet?
Proljećne melanholije za produženi vikend
Pobjeći negdje, to bi bilo idealno rješnje, ali gdje u tri lijepe pizde materine, kad se uvijek sjetim u zadnji čas? Prespavati naredna četiri dana?
Jugo je zvezda u Njujorku
Na svakom semaforu počeli su da nam trube i da se raspituju oko godišta. Neki su ga prepoznavali kao jugo, nekima je samo bio zanimljiv. Jedan, drugi, treći, četvrti
Priča o ovalima, ili kako nisam nokautirao onog tipa
Držao je ovale u rukama, nema šanse da bi mogao da se odbrani. Da sam mu plasirao samo jedan precizan udarac u facu, onesposobio bih ga, bio bi moj...
Djeca
Pedeset devet njih se pozdravilo sa svojim roditeljima, a možda čak i nije, bio je to uobičajen izlazak uveče, koliko takvih izlazaka pamtimo; urediš se, obučeš lijepo odijelo, našminkaš se i zapucaš iz kuće s prvim znacima noći
Državni udar br. 75
Dugo nas već kuvaju kao žabe, ali izgleda da ponekad rashlade vodu...
“Baš će tvoj jugo da ide u Ameriku”
Proživeće pet života na tom putovanju, veruj mi. Više nego ijedan jugo odavde
Održavanje napetosti
Nevjerovatno je da u dvadeset prvom vijeku postoje zabranjene knjige. U svijetu u kome većina ljudi uopšte ne čita
Pokušaj pisanja poeme o Dejvidu Linču
Svijet polako napuštaju veliki umjetnici starog kova. Ono što dolazi obavijeno je maglom nepoznatog. Slaba je nada da će doći neko poput njega
Dobro došli u 1939, ili kako je Nemanja Lukić sreo Mustafu Golubića
Taj čovek ne postoji. Taj o kome govoriš. Ako je uopšte čovek...
Ogovaranje ili komfor nacionalizma. Fric i Dobrila, poslednji dan 2024. godine…
Ne bih bio čovek kad se ne bih nadao. Ali je ipak istina i da ne mogu da živim sam, navikao sam se na ovu našu zajednicu, jeste da nas ne odlikuje normalnost, ali šta da se radi, i to je bilo odlučujuće da se vratim
Veliki Vakcinator
Televizije i društvene mreže nastavljaju da besprekorno rade svoj pogani posao, kao perpetuum mobile sumraka sveta
Poslednja priča Gorana Petrovića: Kao da i niste čekali
Omaž Goranu Petroviću na Sajmu knjiga i na Velikim pričama. Ovo je poslednja priča koju je objavio...
Dragi Pinokio…
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Kad je Ivo Andrić sreo Nemanju Lukića
... a tu je i Vladimir Vauhnik
Narator se vratio sa bolovanja
Ono dalje što se dešavalo u bolnici, nije ništa manje važno, jer šetao se Narator hodnicima mikrohirurgije i ortopedije, odeljenjima smeštenim na petom spratu, susretao je pomoćno medicinsko osoblje koje je stiglo iz Nepala, da popuni manjak radne snage koji je otišao za Nemačku uglavnom, zavirivao je po sobama, zagledao je na sve moguće načine izlomljene i osakaćene ljude, naše nove invalide
Će pušimo cigare
On uzne onu cigaru pa mi pruži ruku. "Drago mi je. Ja sam Borislav Pekić..."
Iza čudesnog zida
VELIKA PRIĆA O OASIS KOJA JE DOBILA ANDRIĆEVU NAGRADU: Tada se desilo nešto čudno. Lijam Galager, oslonjen na šank bliže meni, mahnuo mi je. Čuo sam i da je nešto dobacio... Nešto kao: „Zdravo, ortak!“ Uzvratio sam mu jednim prezrivim pogledom
