Prvi kučići rase bigl koji su pre neki dan spaseni iz Ridglan farme u Viskonsinu, SAD, zloglasnog kompleksa za uzgoj laboratorijskih životinja, najpre nisu smeli da izlaze napolje po danu. Psi koji su ceo život proveli u metalnim kavezima, tek su se noću usudili da stupe na nešto što takođe nikad nisu videli – travu.
Ipak, prema svedočenjima spasilaca, svi do jednog su se pre svega toga najpre sklupčali ljudima u krila, kao da instinktivno osećaju da je pakao konačno gotov. Posle decenija tretmana kao „biomedicinski materijal“, prvih 1.500 pasa iz ovog mesta krenulo je na put ka slobodi.
A samo par nedelja ranije, 18. aprila, scena je više ličila na građanski rat nego na protest za prava životinja. Oko hiljadu aktivista pokušalo je da probije ogradu kompleksa više nalik vojnoj bazi nego farmi. Policija je odgovorila suzavcem, biber-sprejom i gumenim mecima.
Ljudi su padali po blatu dok su iza bodljikave žice hiljade pasa zavijale iz objekata koje od osnivanja 1966. godine prate optužbe za okrutnost, operacije bez adekvatne analgezije i brutalne eksperimente od kojih vam se okreće stomak. Zločine, koji su nedavno najzad dobili i sudski epilog posle preko 300 tužbi i prekršaja.
Da bi izbegli krivično gonjenje, vlasnici su pristali da u julu 2026. konačno prestanu sa radom. Sudbina većine još uvek zatočenih pasa je pak manje izvesna.
Biglovi se inače decenijama koriste kao živi modeli za ispitivanje novih lekova, vakcina, hemikalija i medicinskih procedura pre nego što bilo šta stigne do čoveka. Na njima se proverava kako supstance utiču na srce, jetru, bubrege, nervni sistem i čitav organizam, koliko se lek zadržava u krvi, gde se razgrađuje i u kom trenutku postaje otrovan.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
