Neki brodovi jednostavno moraju da plove
Male privezane barke bi ponovo nešto da ućare. A sunce bi glasno da nam objasni kako je život lep i kako je pogled na more jedinstveno uživanje. Ništa, pa ni on, nema snagu da ta pravila zauvek promeni
Aleksandar Misojčić
Aleksandar Misojčić bira 10 romana: Od Andrića i Selenića do Valjarevića i Mladena Markova
U nekim romanima ostaju podvučene rečenice koje su i danas važne, u nekima se opisuju najveće životne drame, a u nekim možemo pronaći sebe. Tako je i u izboru Aleksandra Misojčića za najbolje romane sa našeg govornog područja
Strah od prolaznosti
Postoji nešto dirljivo u načinu na koji se ljudi opiru prolaznosti. Slavimo rođendane i šaljivo brojimo godine koje su prošle. Odbrojavamo poslednje sekunde stare godine da bismo dočekali novu. Radujemo se budućnosti i onda kada znamo da je ne možemo kontrolisati
Njena poslednja glasovna poruka
"Nikad ne brišem brojeve telefona onih koji su otišli. Neću da izbrišem ni njen broj… Iako više nikad neće pozvati. Nešto mi glupo. Zato bih ga brisao?“
Ko smo kada volimo, bežimo i ostajemo
Aleksandar Misojčić u psihološkoj predstavi u tri čina - o ljubavi koja nas menja, bežanju koje nas čuva i ostajanju koje može najviše da nas promeni
Aleksandar Misojčić: Ko smo kada ostajemo
Ovo nije priča koja treba da odgovori na pitanje da li treba ostati ili otići
Ko smo kada bežimo
Šta kada osetimo da se od nas traži nešto što ne možemo da damo?
Aleksandar Misojčić: Ko smo kada volimo
Ovo nije još jedna priča o ljubavi. Ovo je priča o trenutku u kom čovek prestane da izgovara "ja" i počne da govori "ti"
Da li je anestezija društveno prihvatljiva?
Najveća iluzija čoveka danas nije to što veruje u izmeštanje i beg, već što veruje da je to život. Kretanje bez smisla ne vodi slobodi, već umoru. A umor, kad se dovoljno ignoriše, postaje način života
“Mislite da je u drugim porodicama bolje?“
Čovek je slobodan jedino ukoliko slobodno i svakodnevno pravi izbore i spremno snosi odgovornost za njih
Mutno u nama
Ono ne znači da smo zli. Ne znači ni da smo pokvareni. Ne znači čak ni da smo izgubljeni. Znači da smo složeni
Ali ja, moj doktore, svoje račune uvek plaćam
Pored metronomske tačnosti i načina na koji je govorio, na oprez su pozivale i njegove svetle oči. Uvek mi je toplije kad gledam u ljude kestenjastih očiju
„Toliko te volimo, a ti si nas razočarao“
U porodicama punim pomešane i nejasne emotivne atmosfere i duplih poruka, odrasta se uz stalno iščekivanje nelagode i primetno nepoverenje prema okolini
Ljudi koji gledaju samo YouTube
Čovek se ograniči i omeđi istomišljenicima i istotemašima
Ko je otplatio dugove Dostojevskog
Veliki pisac je predstavnik ljudi koji svoj unutrašnji haos, emocionalnu nestabilnost, preosetljivost ili teskobu kompenzuju tražeći spas u spoljašnjim strukturama, strogim pravilima i predvidljivim rutinama. Tako se osećaju bezbednije, jedino tako su funkcionalni
Nevidljivi gorila u našim redovima
Koja su najraširenija iskrivljena mišljenja (kognitivne distorzije) i kakve veze sa tim imaju emocije?
Život i smrt ostrvske mačke
Ta mačka je bila prava sretnica. I lukava. Uvek su joj ostavljali više hrane nego što može da pojede. Na ostrvu na kom svako mora da radi da bi uživao, ona nije morala
Mit o Kairosu: Sreću niko ne dobija
Sreća je trenutak sklada za kojim čovek ceo život traga. Vredna je jer je retka. Ako bi sreća kojim čudom postala neprekidna, izgubila bi smisao
