Muzikoterapija u zemlji Baje Malog Knindže
Mik Džeger gastarbajterskih žurki u restoranu „Velika Srbija“ na periferiji Oberstdorfa, predgrupa Vučića i Šešelja na radikalskim mitinzima, mic po mic je stigao do centra Beograda
Sve srećne škole liče jedna na drugu, dok je svaka nesrećna škola nesrećna na svoj način
Mislim da su se ljudi tada i mrzeli zbog sasvim simpatičnih stvari. Recimo, ovo, moj Tomiću, nisi sigurno čuo, škola "Vladislav Ribnikar" nastala je tako što je ministarstvo prosvete pre 50 godina spojilo dve susedne škole na Vračaru – jedna se zvala "Aleksa Šantić", a druga "Slobodan Princip Seljo". Bila su to vremena boljih ideja, boljih igrica, čak i boljih međuškolskih ratova
Kako je Vučić u Savamali oživeo i noćno kupanje i noćno rušenje
Bager ne može da se vozi retroaktivno, pa je predsedniku žao što ne može sam sebe da prijavi za rušenje u Savamali
Bulevar žrtava naših žena
Nije fraza, dragi Tomiću – meni je kao deklarisanom i autovanom muškarcu sve više na umu da bi ove naše državice bile bolje kada bismo rešavanje problema na jedno dve godine prepustili ženama
“Dragi Ante, šta je muškarac bez lamborginija…”
"Ne znam jesi li video to, neki klipan, sin Vučićevog kuma, juri kolima 200 na sat po centru Beograda i proziva policiju da mu ne smeju ništa"
Draža Petrović piše Anti Tomiću: “Da ti ispričam o svom…”
Imam ja i svojih problema, Tomiću, većih nego da sažaljevam kupce stanova od pet do deset hiljada po kvadratu, koji su se pobunili u ovoj zemlji gde nema stvari koja je normalna, tek kad im je cementno mleko procurilo na kola. I to troja kola. Ili je to bio kalcijum-karbonat?