Šta je Andrić zaista znao o Hitleru i 27. martu
Svedočanstvo Vladimira Vauhnika, možda i najpoznatijeg jugoslovenskog obaveštajca, o danima koji su Balkan uvukli u svetski požar i sa istorijske scene izbrisali Kraljevinu Jugoslaviju
Zašto niko ne slavi 27. mart
...u svetskim okvirima najveći dan na ovim prostorima
A imao je svoj raj na zemlji
Ugovorom koji je o Napoleonovom izgnanstvu potpisan, odlučeno je da zadrži titulu i da mu se dodaje "potpuni suverenitet i vlasništvo nad ostrvom Elba". Međutim, ideja o odlasku u Pariz svake noći ga je obuzimala
Pogodite ko je najgori američki predsednik u istoriji. Imate jedan pokušaj
Možda to više govori o američkoj sadašnjosti, možda je istorijski efekat poteza iz bliske prošlosti jači, tek američki istoričari su izrekli stav
Openhajmer, čovek koji je postao Smrt
Kako je u glavu „oca atomske bombe” stalo sve ludilo najvećeg rata koje čovečanstvo pamti. Svi užasi, sve moralne dileme i sva kajanja
I Čerčil je vapio za majčinim zagrljajem
Danas je teško razumeti porodične odnose koji su vladali samo nekoliko generacija iza nas
Mit o jugoslovenskoj ekonomiji: Privreda koja je pojela samu sebe
Prema ovom narativu, SFRJ je imala poseban ekonomski sistem koji je stvorio produktivnu privredu, zbog čega se u tadašnjoj zemlji živelo dobro i čak bolje nego što se u nekim zemljama naslednicama živi danas
Osam lekcija iz novije istorije
Ili ko su "američki ljudi" u Srbiji, devedesetih i danas
Mengele. Anđeo smrti. Zli naučnik
Po dolasku u Aušvic Žizela Perl se prvo bavila svim vrstama pružanja medicinske pomoći, ali nakon što je doktor Mengele saznao za njenu akušersku specijalnost, ubrzo je dobila zaduženje da prati trudnoće i lično ga obavesti čim posumnja da bi neka od trudnica mogla nositi blizance. Tajnim noćnim abortusima i porođajima pokušavala je da spase što više žena
Koga je sve naljutila “Krajina”
Knjiga srpskog istoričara, objavljena na srpskom jeziku - a u Hrvatskoj! - bila je tema i u Saboru. Šta piše u knjizi "Krajina" i gde je sredina između "velikosrpske propagande" i "Arkanovih šamara"?
Kako je (zaista) stvorena moderna srpska država
Kao što Šumadija koja se tada pobunila nije bila pet vekova pod Turcima, kao što Beogradski pašaluk nije bio baš pašaluk nego Smederevski sandžak (ali tako su ga odmilja zvali), tako ni ustanički junaci koji su se tog Sretenja 1804. godine okupili na zboru u Orašcu nisu imali osećaj dalekosežnosti tog istorijskog trenutka. Što, naravno, ne umanjuje njihov istorijski znača
Slučaj Stepinac: Kako žaliti žrtve drugih, a kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici?
Deseti februar je dan smrti Alojzija Stepinca i oko toga datuma se, molitvama i misama, vrši pritisak da se dogodi kanonizacija, proglašenje Stepinca svetim, unatoč istini da su odnosi Hrvata i Srba ako ne loši onda barem nedovoljno dobri i sadržajni. Mnoga su pitanja nerasvetljena do kraja, pitanja koja valja posebno razmotriti o još jednoj godišnjici Stepinčeve smrti
Kako su Sanremo i Italija oblikovali jugoslovensku kulturu
Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše (Trst). Uostalom, Italijani su "naše" proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti. Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo "postajao naš", ali na druge načine
Bilo bi vrijeme da Hrvati prestanu lagati o razlozima smrti Alojzija Stepinca
Jer nije istina da je trovan i zračen. Umro je od bolesti zvane polycythaemia vera rubra (tumorno umnožavanje crvenih krvnih tjelešaca)
Burni život grofa od Takova
Kralj Milan je vladao tačno 20 godina. Dosta je putovao i družio se sa viđenim ljudima po čitavom kontinentu. Bio je poštovan kako od vladarskih glava i plemstva, tako i od običnog naroda. Imao je istančan osećaj za umetnost, naročito za slikarstvo. Bio je jedini evropski vladar koji je u to vreme imao sluha za impresionističko slikarstvo
Zašto je miješanih brakova u Jugoslaviji bilo malo?
Etnički miješani brakovi običnih građana u Jugoslaviji nisu bili tako česti kako se veruje. Njihov broj se povećao kako je vrijeme odmicalo, ali je bilo i perioda kad se smanjivao – ovisno o političkim okolnostima, npr. u kasnim šezdesetim, kad se u Jugoslaviji rasplamsavao nacionalizam, kojemu je u samoj biti ideja o idealu etničke čistosti
Šta je Dobrica Ćosić napisao o Titu?
Rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva i srpskog poraza
“Osamdeset četvrta se vuče…”: Orvel na pola puta od Titove smrti do Slobine pobede
To je bitna godina decenije paradoksa – "zlatnog vremena" – stalne nestašice (struje, kafe, benzina, banana...) i otvaranja pitanja sudbine SFRJ nakon albanskih demonstracija na Kosovu 1981. godine
