Zašto Francuska ponovo ključa?
Srednjoškolci, studenti, sindikati i „žuti prsluci“ na ulicama, proteste prate sukobi s policijom. Analiza Mond diplomatika o politici koja od građana traži odricanja, dok kompanijama obezbeđuje milijarde
Le Monde diplomatique
Da li Kina želi da „pobedi“ u Iranu?
Dok Sjedinjene Države ruše ostatke međunarodnog prava, Kina se iznova predstavlja kao glavna pretnja
Šta smo zaboravili u borbi protiv nuklearnog divljanja?
Dok Tramp Iranu preti novim napadima, Teheran ne odustaje od obogaćivanja uranijuma, a Severna Koreja svoj nuklearni status proglašava nepovratnim, velike sile nastavljaju da modernizuju arsenale od kojih navodno štite svet.
Kako je Istočna Nemačka postala uporište AfD-a
Godine 1989, omladina iz Istočne Nemačke ruši Berlinski zid, sanjajući o slobodi i prosperitetu. Međutim, reforme koje će uslediti nemaju mnogo zajedničkog sa pobuđenim nadama. I...
Kako francuska vojska osvaja kulturu
Sve je počelo 2007. osnivanjem skromne kancelarije za pomoć filmskim ekipama
Nešto što je za Trampa strašnije i od 11. septembra
Uspon levičarskih kandidata u Sjedinjenim Državama naveo je Donalda Trampa da antikomunizam pretvori u jedno od glavnih sredstava političke mobilizacije
Čemu još služi pozorište?
Ili, zašto nam je danas potreban Breht? Sedamdeset godina posle smrti
Zašto u jednoj od najbogatijih zemalja sveta leče šamani?
U Seulu su čitave ulice oko univerziteta prepune kafića u kojima se gata iz tarota ili proriče sudbina
Turističke investicije su novi oblik kolonijalizma
Javna dobra, ostrva, plaže i šume, privatizuju se u korist neznatne manjine, dok se lokalno stanovništvo raseljava, ekosistemi uništavaju, a suverenitet potpuno napušta
Zašto je „Mond“ postao novina establišmenta?
Da je Le Monde postao list Kloda Žilijena, Miteran ne bi vodio istu politiku. Kako je izbor direktora između 1980. i 1982. podelio prvo redakciju, pa onda i francusko društvo
Ipak je teško kao psa ustreliti tako velikog pisca…
U okupiranom Monmartru, gde su se Rože Vajan i njegovi saborci tajno sastajali, često su nailazili na Luja Ferdinana Selina. Da li je trebalo da ga ubiju? To pitanje – podjednako književno koliko i moralno – duboko ih je podelilo
Svi u rat protiv veštačke inteligencije
Investitori u njoj vide novu zlatnu groznicu, njeni arhitekti s visine razgovaraju sa šefovima država, a njena upotreba širi se poput požara: veštačka inteligencija, kažu, promeniće čovečanstvo. Ali da li čovečanstvo to želi?
„Kada se kladite na rat kao da se kladite na fudbal“
O ambicijama da se od "kladioničarskih tržišta" napravi osnova novog oblika vladavine - vladavine budućnosti (futarhije)
A šta oni misle o spoljnoj politici?
Kako američke demokrate danas gledaju na svet? Bez istaknutog lidera i bez vizije koja bi prevazišla puki povratak politici iz vremena Obame i Bajdena, teško je u njihovim redovima prepoznati bilo kakvu doslednu strategiju u oblasti spoljne politike. A kamoli govoriti o unutrašnjem konsenzusu
O kanadskoj nafti nisu vam pričali
Kanada zauzima četvrto mesto u svetu po izvozu nafte, ali i po dokazanim rezervama. Crno zlato je gotovo u potpunosti koncentrisano u provinciji Alberta, uglavnom u obliku naftnih peskova, i gotovo se isključivo izvozi u Sjedinjene Države. To bogatstvo, eksploatisano uz visoku cenu po zdravlje i životnu sredinu, podstiče i secesionizam
Severni pol, mesto sukoba Kanade i SAD
Kanada kontroliše 120.000 kilometara obale na severu. U tim oblastimagotovo da nema puteva ni železnica, a broj stanovnika ne prelazi 140.000. U istim geografskim širinama u drugim državama živi više od četiri miliona ljudi: dva miliona u Rusiji, gotovo pola miliona u Norveškoj i više od 740.000 na Aljasci
Amerika priprema obračun sa Kinom
Da li je moguće da haotični stil američkog predsednika prikriva doslednu strategiju? Da se iza privida improvizacije zapravo odvija veliko vraćanje države u središte ekonomskog upravljanja, ali države kojom upravljaju investicioni bankari?
Zašto se kokain sve češće transportuje ribarskim brodovima: U srcu afričkog narko-koridora
Nikada u istoriji kokain nije bio ni toliko proizveden ni toliko konzumiran kao danas. U toj globalnoj trgovini Zapadna Afrika zauzela je strateško mesto između južnoameričkih zona proizvodnje i Evrope kao najvećeg tržišta
