Drugi deo feljtona zasnovan na zabeleškama Aleksandra Leke Rankovića iz kojih saznajemo kako je nekada najmoćniji srpski političar doživeo svoj politički pad. Sve objavljene nastavke možete da pronađete OVDE.
U prošlom nastavku mogli ste da čitate izvode iz Rankovićevih sećanja na poslednje razgovore sa Titom, i koje su poslednje reči koje od Broza čuo, a u ovom delu se bavimo samim rukopisom Rankovićevih zabeleški, za koje se decenijama nije znalo da postoje.
U tekstu koji prati njegove zabeleške, a koji je potpisan sa “Porodica Aleksandra-Leke Rankovića”, objašnjeno je i kako je došlo do ovih zapisa, šta se sve sa njima dešavalo u više od tri decenije, koliko su bili nepoznati javnosti.
***
Leka je počeo da beleži svoja sećanja i razmišljanja negde u jesen 1966. godine nekoliko meseci posle Brionskog plenuma.
U to vreme smo mi, članovi njegove porodice, svakodnevno osluškivali i očekivali neku novu vest koja bi opovrgla takozvane Lekine greške iznete 1. jula 1966. godine na montiranom procesu – Četvrtom plenumu CK SKJ. Međutim, svaka nova informacija iz dnevne štampe donosila nam je još veće zaprepašćenje zbog podmetanja laži koje su jedna drugu sustizale.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
