Bila je noć, kišna novembarska noć u Minhenu 1923. godine. Crveni mercedes vozio se polupraznim ulicama ka jednoj od najvećih pivnica u gradu, a četvorica nervoznih muškaraca vozila su se u tišini. U svom crnom odelu, najboljem koje je imao, sa gvozdenim krstom na reveru, sedeo je u automobilu Adolf Hitler, okružen ljudima od poverenja
U kolima su bili i Alfred Rozenberg, Ulrih Graf i Anton Dreksler. Stežući od nervoze znojave šake u krilu, Hitler je znao da ga mokra minhenska ulica vodi u istoriju. Samo što su ti novembarski dani, suprotno njegovim nadama, u istoriji zabeleženi kao dani njegovog hapšenja, a ne kao dani velikog marša na Berlin.
Istorija se u mnogo čemu ne slaže kada je u pitanju život Adolfa Hitlera, čoveka koji je svojim idejama pokrenuo Drugi svetski rat i jednu od najvećih klanica naroda u istoriji civilizacije. Međutim, mnogi su saglasni da su upravo ta dva novembarska dana, 8. i 9. novembar, umnogome odredila njegovu političku sudbinu, a samim tim i sudbinu sveta.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
