I Čerčil je vapio za majčinim zagrljajem
Danas je teško razumeti porodične odnose koji su vladali samo nekoliko generacija iza nas
Mit o jugoslovenskoj ekonomiji: Privreda koja je pojela samu sebe
Prema ovom narativu, SFRJ je imala poseban ekonomski sistem koji je stvorio produktivnu privredu, zbog čega se u tadašnjoj zemlji živelo dobro i čak bolje nego što se u nekim zemljama naslednicama živi danas
Hrvatski rebus Meštrović
Dok su razlozi pa i mogućnosti za marginalizaciju Andrića bile oduvijek jasne, strategije kroatizacije Meštrovića i Krleže su prilično zabavne. Paradoks u čitavoj priči je u tome što njih dvojicu nije ni potrebno kroatizirati, ali samo u slučaju ako jugoslavenstvo obojice prepoznamo kao autentičnu hrvatsku poziciju, što ovdje nikako ne uspijeva biti slučaj. I to nas dovodi do situacije u kojoj se nalazimo
Osam lekcija iz novije istorije
Ili ko su "američki ljudi" u Srbiji, devedesetih i danas
Mengele. Anđeo smrti. Zli naučnik
Po dolasku u Aušvic Žizela Perl se prvo bavila svim vrstama pružanja medicinske pomoći, ali nakon što je doktor Mengele saznao za njenu akušersku specijalnost, ubrzo je dobila zaduženje da prati trudnoće i lično ga obavesti čim posumnja da bi neka od trudnica mogla nositi blizance. Tajnim noćnim abortusima i porođajima pokušavala je da spase što više žena
Ko bi još ušao u rat zbog Danciga?
A ovog puta nije bilo cveća, nije bilo ni pušaka
Koga je sve naljutila „Krajina“
Knjiga srpskog istoričara, objavljena na srpskom jeziku - a u Hrvatskoj! - bila je tema i u Saboru. Šta piše u knjizi "Krajina" i gde je sredina između "velikosrpske propagande" i "Arkanovih šamara"?
Slučaj Stepinac: Kako žaliti žrtve drugih, a kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici?
Deseti februar je dan smrti Alojzija Stepinca i oko toga datuma se, molitvama i misama, vrši pritisak da se dogodi kanonizacija, proglašenje Stepinca svetim, unatoč istini da su odnosi Hrvata i Srba ako ne loši onda barem nedovoljno dobri i sadržajni. Mnoga su pitanja nerasvetljena do kraja, pitanja koja valja posebno razmotriti o još jednoj godišnjici Stepinčeve smrti
Bilo bi vrijeme da Hrvati prestanu lagati o razlozima smrti Alojzija Stepinca
Jer nije istina da je trovan i zračen. Umro je od bolesti zvane polycythaemia vera rubra (tumorno umnožavanje crvenih krvnih tjelešaca)
Burni život grofa od Takova
Kralj Milan je vladao tačno 20 godina. Dosta je putovao i družio se sa viđenim ljudima po čitavom kontinentu. Bio je poštovan kako od vladarskih glava i plemstva, tako i od običnog naroda. Imao je istančan osećaj za umetnost, naročito za slikarstvo. Bio je jedini evropski vladar koji je u to vreme imao sluha za impresionističko slikarstvo
Zašto je miješanih brakova u Jugoslaviji bilo malo?
Etnički miješani brakovi običnih građana u Jugoslaviji nisu bili tako česti kako se veruje. Njihov broj se povećao kako je vrijeme odmicalo, ali je bilo i perioda kad se smanjivao – ovisno o političkim okolnostima, npr. u kasnim šezdesetim, kad se u Jugoslaviji rasplamsavao nacionalizam, kojemu je u samoj biti ideja o idealu etničke čistosti
Šta je Dobrica Ćosić napisao o Titu?
Rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva i srpskog poraza
„Osamdeset četvrta se vuče…“: Orvel na pola puta od Titove smrti do Slobine pobede
To je bitna godina decenije paradoksa – "zlatnog vremena" – stalne nestašice (struje, kafe, benzina, banana...) i otvaranja pitanja sudbine SFRJ nakon albanskih demonstracija na Kosovu 1981. godine
Zlatno doba srpske demokratije nikada nije postojalo
Istoričarka Dubravka Stojanović o izborima, zabludama, krađama, pogrešnim strategijama, mitomaniji, prošlosti, budućnosti, pobedama i porazima
Priča o Slavoljubu Penkali koja se (više) neće pisati rukom
Kad bismo stvari doveli do kraja, puno je više Tvornica olovaka Zagreb, koja je ovih dana i definitivno otišla u stečaj, bila integrativni faktor SFRJ od vojske i partije. Za Tita, dok je bio u snazi, ovo je već upitno, ali ajde, nek bude da su bili tu negdje
Bila je to gladna zima
Osamdeset godina je prošlo od kraja opsade Lenjingrada...
Kada je Niš bio druga prestonica
Knez Milan, a potonji kraj, u Nišu je pronašao "svoj grad"
Kako je Lenjin postao pečurka
Prošlo je tačno 100 godina od smrti čoveka bez koga bi 20. vek bio potpuno drugačiji, sve do tvrdnje "da nije bilo Lenjina, ne bi bilo ni Hitlera"
