Bilo bi vrijeme da Hrvati prestanu lagati o razlozima smrti Alojzija Stepinca
Jer nije istina da je trovan i zračen. Umro je od bolesti zvane polycythaemia vera rubra (tumorno umnožavanje crvenih krvnih tjelešaca)
Burni život grofa od Takova
Kralj Milan je vladao tačno 20 godina. Dosta je putovao i družio se sa viđenim ljudima po čitavom kontinentu. Bio je poštovan kako od vladarskih glava i plemstva, tako i od običnog naroda. Imao je istančan osećaj za umetnost, naročito za slikarstvo. Bio je jedini evropski vladar koji je u to vreme imao sluha za impresionističko slikarstvo
Zašto je miješanih brakova u Jugoslaviji bilo malo?
Etnički miješani brakovi običnih građana u Jugoslaviji nisu bili tako česti kako se veruje. Njihov broj se povećao kako je vrijeme odmicalo, ali je bilo i perioda kad se smanjivao – ovisno o političkim okolnostima, npr. u kasnim šezdesetim, kad se u Jugoslaviji rasplamsavao nacionalizam, kojemu je u samoj biti ideja o idealu etničke čistosti
Šta je Dobrica Ćosić napisao o Titu?
Rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva i srpskog poraza
„Osamdeset četvrta se vuče…“: Orvel na pola puta od Titove smrti do Slobine pobede
To je bitna godina decenije paradoksa – "zlatnog vremena" – stalne nestašice (struje, kafe, benzina, banana...) i otvaranja pitanja sudbine SFRJ nakon albanskih demonstracija na Kosovu 1981. godine
Zlatno doba srpske demokratije nikada nije postojalo
Istoričarka Dubravka Stojanović o izborima, zabludama, krađama, pogrešnim strategijama, mitomaniji, prošlosti, budućnosti, pobedama i porazima
Priča o Slavoljubu Penkali koja se (više) neće pisati rukom
Kad bismo stvari doveli do kraja, puno je više Tvornica olovaka Zagreb, koja je ovih dana i definitivno otišla u stečaj, bila integrativni faktor SFRJ od vojske i partije. Za Tita, dok je bio u snazi, ovo je već upitno, ali ajde, nek bude da su bili tu negdje
Bila je to gladna zima
Osamdeset godina je prošlo od kraja opsade Lenjingrada...
Kada je Niš bio druga prestonica
Knez Milan, a potonji kraj, u Nišu je pronašao "svoj grad"
Kako je Lenjin postao pečurka
Prošlo je tačno 100 godina od smrti čoveka bez koga bi 20. vek bio potpuno drugačiji, sve do tvrdnje "da nije bilo Lenjina, ne bi bilo ni Hitlera"
A šta bi Frojd rekao o Resavskoj pećini?
Srbija od sredine 19. veka, za vreme Miloša Obrenovića, dobija ukaz kako treba pomagati osobama sa duševnim smetnjama ("s uma sišavšim"). Tu smo prilično išli u korak sa Evropom
Milan Obrenović, oklevetani kralj
Novi feljton Dejana Stojiljkovića na Velikim pričama baca svetlo na jednu od kontroverznijih ličnosti srpske istorije
Svi jugoslovenski olimpijski snovi, svi naši košmari
Četrdeset godina od Olimpijade u Sarajevu možemo samo gledati u ostatke onoga što smo nekad, praktično preko noći, mogli proizvesti, osmisliti i izgraditi, i to sve za javnu namjenu, a potom se osvrnuti oko sebe i neminovno se upitati kako smo i zašto nakon svega došli do ovog shvaćanja države i društva u kojem danas živimo
Srbija i Jugoslavija: Od najveće pobjede do najvećeg gubitka
Zašto toliko Srba danas misli da je Jugoslavija bila greška. Veliki feljton Dejana Jovića na Velikim pričama o Jugoslaviji svakog četvrtka u nedelji. U prvom nastavku: Šta je Srbija dobila, a šta izgubila u Jugoslaviji. Kao i svi drugi jugoslovenski narodi
Sporazum Cvetković-Maček: Uzaludni srpskohrvatski gol u sudačkoj nadoknadi
Ovaj sporazum ostao je tek nagovještaj mogućnosti zajedničkog rada srpsko-hrvatskih građanskih i političkih elita, vječna fiksacija Franje Tuđmana i trajni izvor straha i frustracije kod bosanskohercegovačkih Bošnjaka
A šta ako službe nisu pametne ni kao Ilija Čvorović?
Koliko ljudi analizira kretanje i reči “opasnog teroriste” Dragoslava Mihailovića? Šta uveče kažu sebi agenti koji su upali u kuću pogrešnog čoveka i fotografisali nacrt statuta buduće Zadužbine Desanke Maksimović misleći da su otkrili nekakvu veliku zaveru?
Jeste li čuli za najbogatije ljude na svetu?
Martin Skorseze je film "Killers of the Flower Moon" posvetio ovom plemenu i nepravednom delu američke istorije. Živeli su nekoliko vekova, u tom, tada zabačenom i zaboravljenom kutku. Sastajali se i diskutovali kako da sačuvaju svoju posebnost, običaje i tradiciju, kako da ne nestanu. A onda se sve strmoglavo preokrenulo oko 1894. godine, kada je na njihovoj zemlji otkriveno crno zlato
A onda je Mandela obukao dres sa brojem 6
U jeku diplomatske turneje po svetu, u prvoj godini kao predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela se prisetio da će njegova zemlja biti domaćin narednog Svetskog prvenstva u ragbiju. Mandela je u tome video šansu za istorijsko pomirenje
