Šta je Dobrica Ćosić napisao o Titu?

Povodom promocije “Knjige o Titu” Dobrice Ćosića, objavljujemo sve nastavke feljtona na Velikim pričama. Sve delove možete pročitati OVDE

***

Ovo je tekst nad kojim je u 93. godini preminuo Dobrica Ćosić.

Pred desetogodišnjicu smrti čoveka koga je Milovan Đilas nazvao “najvažnijim Srbijancem”, a štampa proglašavala “ocem nacije”, u izdanju Lagune, izašla je njegova poslednja knjiga: Knjiga o Titu, koju je pisao čitavih 50 godina, od čuvenog putovanja na “Galebu”.

U knjizi koja zaokružuje njegov književni i politički život, kao i u feljtonu na Velikim pričama, čitaoci su prvi put mogli da otkriju uspon i pad njihovih odnosa, Ćosićevo razočaranje u Tita, i Titovo u njega, nakon što je odbio njegov zahtev da postane predsednik Srbije, nekoliko godina pre pada Rankovića, što baca novo svetlo i na ovaj slučaj, čuveno pismo Titu u odbrani Rankovića nakon koga je postao disident, a koje je ovaj nekoliko godina svuda nosio sa sobom, kao i Ćosić ovu knjigu, koju je ostavljao kod Voje Đurića kad nekuda putuju, ili krio ispod tepiha…

Dok jednom nije izgubljena.

Ćosić je, ipak, nastavio da je piše. Do tri ujutru 18. maja 2014, nakon čega je legao, i više se probudio.

U testamentarnoj knjizi, koja predstavlja istorijski izvor prvog reda, Ćosić se do kraja razračunava s Titom i titoizmom, o čemu će biti reči u prvom nastavku, razočaranju u monarha na “Galebu”, drugi nastavak, staljinističkom skidanju Rankovića, izdaji prijatelja, korupciji zemlje, ali i Siminoj 9, gde se začela srpska opozicija…

U predgovoru knjige Ćosić je napisao:

Titovu fascinantnu političku karijeru i njegovo delo srušila je istorija sa tragičnim posledicama za većinu jugoslovenskih naroda, a najkobnijim za srpski narod koji je izgubio državu koju je stvarao u dva svetska rata po cenu biološkog opstanka.

Znam: istine o Titu ne nalaze se samo u arhivama, skrivenim i neuništenim dokumentima, niti u njegovim memoarskim iskazima u čiji činjenički karakter imamo razloga da sumnjamo, jer je on sebe stvarao sa naknadnom pameću, gradeći svoju veličinu i revolucionarni značaj istovremeno prikrivajući događaje i činjenice koje ga ne veličaju.

Tito je bio čovek obaveštajnih službi, pre svega KGB-a uz čiju pomoć je ostvarivao njihove i svoje ciljeve i pragmatično motivisano izmišljao delove svoje biografije. Mit o njegovoj veličini, odgajale su njegove pristalice, ali još više njegovi protivnici.

Kao Titov prvo verujući, a potom ambivalentni sledbenik u mladosti i politički protivnik od šezdesetih godina dvadesetog veka, pokušaću da u ovoj knjizi ispričam fragmente ličnih doživljaja, saznanja i sećanja na naše susrete i razgovore do jula 1966. kada je Tito staljinistički likvidirao Aleksandra Rankovića.