Na jednoj od fotelja sedeo je čovek u maršalskoj uniformi. Odmah sam ga prepoznao "I ovde se muvaš, a?", upitao sam Buleta i ponudio ga cigaretom."Ne muvam se", rekao je, uzeo cigaretu i zadenuo je iza uva, poput dunđera. "Radim.""Šta radiš? Obaraš vinjake i drukaš za Udbu?""A, ne, ne... Na ovom vozu sam ja nešto kao turistički vodič.""Je li? Pa gde su ti turisti, vodiču?""Upravo razgovaram sa jednim.""Ja ti ličim na turistu?""Ne. Vi više ličite na s

Vampiri? Popeli su se na stanici Crveni krst kod Niša. I karte su uredno platili

Probodem vampira mačem, on se kliberi kao idiot... Odsečem mu ruku – izraste mu nova. Odsečem mu glavu – isto. A onda sam se setio. Problem je u sečivu…

Ludaci, još ludaka, glumci, Engleskinje, kraljevi i zaverenici, policajci…

Negde u daljini otegnu se dugačko pištanje. Voz je, učini mi se tad, ubrzao svoje putovanje u noć, kao da se mašinovođa plaši da nikad neće stići na odredište

Pitate: Ko su klijenti? Bolje da ste pitali: Ko nije?

Sa Beogradom i hotelom Moskva ljubazno, ali na distanci. Rekoh već: znam hotel Moskvu ko zlu paru, znam sve tajne njegove. Utuvite: hotel Moskva je Potemkinov hotel