Nikad ništa nije bilo normalno u vezi s njim. Pa ni ovo sad. Jedino što me je mučilo zašto baš on u ovom vozu? Zar nisu mogli da mi dodele nekog kog manje prezirem? Milku Planinc, recimo? "A pištolj da mu uzmem?""Ne mora...""Jeste sigurni, druže predsedniče?""Čega ja ima da se plašim dok si ti pored mene?""Dobro..."Čovek u bojama jugoslovenske zastave me je odmerio inteligentnim očima, čelo mu se malo naboralo ispod proređene sede kose koju je terao unazad, a onda je klimnuo glavom i pokazao mi na stolicu."Izvoli, druže Malavraziću... Sedi. Može viski?" Bil

Drug Stari nema celu noć

Na jednoj od fotelja sedeo je čovek u maršalskoj uniformi. Odmah sam ga prepoznao

Vampiri? Popeli su se na stanici Crveni krst kod Niša. I karte su uredno platili

Probodem vampira mačem, on se kliberi kao idiot... Odsečem mu ruku – izraste mu nova. Odsečem mu glavu – isto. A onda sam se setio. Problem je u sečivu…

Ludaci, još ludaka, glumci, Engleskinje, kraljevi i zaverenici, policajci…

Negde u daljini otegnu se dugačko pištanje. Voz je, učini mi se tad, ubrzao svoje putovanje u noć, kao da se mašinovođa plaši da nikad neće stići na odredište