Lepota i kompleksnost ženskih prijateljstav, kao u knjizi "Moja genijalna prijateljica" koju je Njujork tajms proglasio najboljom u 21. veku, u svojoj osnovi često imaju i ljubav i nepodnošenje; i nežnost i borbu za moć; i brigu i bes
Šta nam vredi da izgledamo mladoliko, ako krenemo da duhovno i mentalno starimo već u dvadesetima, ako zaboravimo da se radujemo sitnicama, ako zagnjurimo glavu u kolotečinu svakodnevice
Strah da ćeš nešto propustiti, da nećeš negde stići, nešto videti i doživeti, značajno utiče na utiske koje ćeš formirati
To što smo „zaboravili” sve one ružne stvari može da bude zamka, jer svaka ta bol koja je izuzeta iz nostalgije, jedna je mala lekcija
Nekad je bolje malo slagati a nijansiranja i filtriranje istine pomažu nam da se snađemo u često vrlo komplikovanom socijalnom svetu oko nas
Kako je pevačica preživela razvod, šta kuva komšinica sa petog, kako ovaj sportista ima tako bez veze auto kad može da priušti mnogo bolji...
Efekat koji serija ima na ljude je epski, od onih koji se suočavaju sa sopstvenom traumom, preko onih koji su zapanjeni posmatrači celog ovog nesvakidašnjeg fenomena, pa sve do onih koji se osećaju neprijatno pred celim tim ogoljavanjem
Treba nam da verujemo, kako drugima tako i samima sebi, kako društvenim konceptima tako i istom onom lekaru i pilotu. I baš kao i u seriji „Criminal Records” super je da verujemo u nečiju promenu ili transformaciju, kao detektivka Džun Lenker, ali i da jednim okom motrimo budno na sve što se dešava
Kakvo god čudovište da ti se krije ispod kreveta, ako ga izvučeš na svetlost dana i upitaš ga je li za čašu vode i da li se, zaboga, ukočilo od tolikog ležanja na podu, ono prestaje da bude čudovište i postaje nešto sa čime si na „ti"
Imati i negovati samoobmane je ljudski, a one imaju svoje funkcije – čuvaju nas od nečega što nam je u datom trenutku previše teško ili bolno da sagledamo
Naravno da neki migrant koji je došao trbuhom za kruhom „zaslužuje" više našu empatiju od nekog tamo kraljevskog razmaženka koji „u životu nije digao ništa teže od kašike". Ali, ako pravimo ovakve podele oko toga ko zaslužuje a ko ne zaslužuje našu empatiju, možemo li onda stvarno da kažemo da je to empatija
Muškarci su danas u gorem položaju nego ikad, ne zato što su žene postale nadrkane feministkinje, već zato što nemaju nikoga i ništa što bi im poručilo: „Hej, muškarcu, u redu je – nisi loš, nisi neadekvatan, volimo te takvog kakav jesi"
Ne moraš da imaš samopouzdanje da bi u nečemu uspeo — to je ono što neće reći maltene niko ko se bavi ovom temom
Ponovno gledanje serije „Breaking Bad" pokazalo mi je da ono što ti se činilo kao nekakvo, zapravo, posle nekog vremena, može da izgleda kao nešto sasvim drugo
Koliko je "Beli lotos" zapravo priča o obesnim buržujima, a koliko o samoj ljudskoj prirodi?
I sada, kao odrasli ljudi, gledamo u realnost koja izgleda poput onog košmara iz kog se probudiš s olakšanjem što je sve bio san, a onda ponovo zaspiš i – bam! – košmar se nastavlja tačno tamo gde je stao
Šala o Isusu u tridesetima sa dvanaest prijatelja pominje baš tu deceniju života svakog od nas kad nam se dešavaju najveće životne promene. Ako bismo uzeli u obzir seriju „Prijatelji", dobro pitanje je šta bi se sa njima desilo nakon finalne epizode. Verovatno je dobro što tvorcima ove serije nije palo na pamet da prave nekakav nastavak
Priča o "love-hate" iskustvu sa serijom "Still up", jednoj od onih nepopularnih serija sa nametnutom poentom
