Odakle ja u London?

E, to je pravo pitanje.

Oduvek sam ‘teo da otkršim glavu u beli svet.

Al’ ne dade mi tatko.

Morao sam da čekam d’ umre.

A on… Nataknem ga na kalabaster, rešio da živi k’o kornjača. Moji svi drugari u pečalbu išli s dva’es godine, jedini ja s trijes i četiri. Ko onaj sa televiziju… Šurda. Tako li beše?

Samo što ja nisam morao da šišam kučići i masiram babe.

Odma’ me uvatili ovi naši džambasi i našli mi pos’o.

Prvo sam radio s Rusi. Al’ ne u Rusiju, nego u Austriju. Mnogo teški neki ljudi. A i mnogo loču. Mislim, ja jesam iz Zaplanje gde se rakija pije k’o voda al’ ovi kad piju – sipuju i u džepovi. A mnogo bili nervozni, tija Rusi. Jedan moj zemljak iz Vlasotince gi zavrnuo za neku sitnu lovu a oni mu isekli tri prsta na desnu ruku.