Dani kad je sve mrak
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Sve se menja, sve se premešta, grad je drugačiji, soc se seli iz jednog u drugi deo grada, ali je nepobediv
Da li ćemo omiljenom umetniku progledati kroz prste kad se sa njim nekad ne složimo. Dokle ćemo ići?
O Indie-Go, Pavićevim serijama, uvijačima za sveske i slabosti srca pred svim drugim artefaktima jednog izgubljenog vremena
Šta je uopšte "letnja hrana" i šta je sa nama koji smo možda i gladniji leti?
Dugo toplo ljeto
Kako da se čovek opusti u gradu
Ljudi je previše, previše je mehura. Kad bismo sa svakim ko nam je drag ili simpatičan otišli na kafu, ili bismo se onesvestili ili bismo morali da uzmemo odmor. Ili bismo bankrotirali...
Zašto je fotografija toliko uzbudljiva? Možda zato što hvata zauvek neki momenat u vremenu, mumificira i konzervira, otima od zaborava, zato što hvata i one koji to ne žele, kao dekor, kao prolaznike, kao mizanscen iz nehata
Možda je baš nekad dobro biti u svom gradu na taj način, jer nema pritiska. Tu si svakako, tvoj airbnb je tvoj stan, ako ti ne valja mlaz na tušu, žali se sam sebi, na znamenito mesto se možeš vraćati i svaki put posle posla, a ne samo danas kad si slobodan i besciljno lutaš između dva skrolovanja kad ćeš od prijatelja dobiti informaciju da nema kapućina kakav je u Trstu ili pitomije prirode nego što je na Vlasini, potkrepljeno fotografijama
Ili kako smo naučili da uživamo da se plašimo
U njenom izrazu i pojavi osećao se gradski mangupluk, ali i načitanost i umetnička rafiniranost. U nju si mogao da se zaljubiš, ali bilo je tu nekog strahopoštovanja
Film „Za danas toliko“ predivno je ljubavno pismo Kragujevcu
Sve te pesme o Beogradu, i Halid Bešlić posebno
Nema baš mnogo stvari beogradskijih od pesama Dragana Lukića. Dragana Lukića, srdačnog i skromnog, retko ko će pomenuti, iako su njegove pesme suptilne ode modernosti života u metropoli koja to postaje, priče o tajnom životu tramvaja, solitera, bulevara, ali i škola
Kako je sva roba postala bofl i šta je to Stendalov sindrom?
Kad vam je rođendan ili neko drugo lepo slavlje, može da se čuje – Da živiš sto godina! Mnogi bi to voleli, za malobrojne to bi bilo prokletstvo