Američka gotika, mormoni i strah na pumpi
Dok pričam o tome koliko sam začuđena i koliko se čudnih emocija rodilo u meni u prostranstvu, drugarica me začuđeno pita: "Ali zar vi niste imali rat?"
Bilo jednom na Divljem zapadu
Čime je vestern nekoliko decenija okupirao pažnju ogromne mase gledalaca u svetu? Šta ga čini gledanijim od ostalih filmskih žanrova?
Ozbiljan posao u zagrebačkoj Areni
Iza Aleksandre, jasno je, djeluje silno ozbiljan autorsko-produkcijsko-menadžerski tim (nije važno koliko velik ili mali, važna je samo totalna fokusiranost) koji će je cijediti dokle god ne stekne status estradne suhe drenovine. I onda još jednom, za cirka trideset godina, kad je se tek rijetki nostalgičari budu sjećali uz riječi, otprilike: „eh, tad je još bilo dobre muzike, a ne ovo danas"...
Poslednja stvar koja ovom svetu treba su Crocs kaubojke
Pogledajmo istini u oči umesto u cipele – ugly shoes su tužna istina o stanju fashion ekosistema u doba inflacije jer, hteli to da priznamo ili ne, one jesu ono što ozbiljno načetu retail industriju drži u kakvoj-takvoj vertikali
Pismo iz 2055: Kako je SF događaj sezone postao bajata trpeza
Naučna fantastika, kojoj pripada film "Tvorac" Gareta Edvardsa, posjeduje poseban kvalitet koji ne možemo naći u drugim žanrovima. Ali svaka "es-ef" priča je uvijek priča o nama, priča o čovjeku, priča o savremenom dobu
Senka na mesečini
Majk Oldfild, nesigurni dečak i genije koji je promenio muziku
Aleksandra Prijović od Istoka do Zapada
Jedni kažu da ne znaju ko je. Drugi da tu muziku, čujte nas, glazbu, slušaju samo kad se napiju. Treći gledaju u njen Sombor i Beli Manastir. A ona samo peva
Kako ste rekli, čija beše lista? Holokaust u pop kulturi
Suštinsko pitanje koje otvaraju svi značajni filmovi o Holokaustu je "zašto" a ne "kako". Globalnim u Holokaustu će se baviti još samo Spilberg u svom najznačajnijem filmu Šindlerova lista i donekle Roman Polanski u filmu Pijanista
Pre Bekama, bila je Poš Spajs
Kroz čitavu karijeru, sem u periodu kada je njeno ime bilo zvučnije od njegovog, kroz sve ove godine uz nju je uvek bio i on
„One Piece“ i korektna politička korektnost
"One Piece" je redak primerak uspešno sprovedene demonstracije želja, htenja i "sveta" "generacije Z(ed)", koji donekle donosi i promoviše sva pomeranja ljudskih sloboda (koja "woke" koncept zagovara), a da pri tome to ne čini baveći se samo time ili baveći se time uopšte
Pariska noć sa Danilom Kišom
Plamen prijateljstva, životnosti, umetnosti, empatije i humanosti nastavio je da obasjava moju dušu do jutra, Danilo je čitao "Crvene marke...", ja sam svirao Baha
Dilan Dog, noćna mora koja traje
Da li tih boljih dana ima za strip o Dilanu Dogu? To je velika misterija. Serijal je bukvalno resetovan, suva drenovina isceđena i novoj urednici ostaje veoma težak posao da stvari održi bar na kakvom-takvom nivou
Dečko koji ispunjava obećanja
Miša Radivojević je uistinu autentični predstavnik autorskog filma, onog koji od reditelja traži angažovanost i autonomnost, a od dela ozbiljniji odnos prema čoveku i društvenoj stvarnosti
Prva ikona metroseksualizma
Zahvaljujući Beckhamu imamo dostojan uvid u to kako se poimanje muževnosti “pod reflektorima” promenilo od Mikelanđelovog Davida do, ovog, naševremenskog iz Londona
Oružje, Bog, Dečaci i Novac
Kada ljudima kažem da sam krenula na Floridu, prvo što im pada na pamet je Desantis, koji se sada kandidovao i za predsednika
Kako se bira naš kandidat za Oskara: Čuvari formule u izgubljenoj zemlji
Bez ikakvog obrazloženja, Filmski centar Srbije je prošle nedelje saopštio da će film "Što se bore misli moje", režisera Milorada Milinkovića, biti kandidat za najprestižniju svetsku filmsku nagradu. To je, ne samo zbog vela tajnosti koji je sve pratio već i zbog tri druga prilično jaka kandidata – a koji su ignorisani – uzburkalo duhove na učmaloj kulturnoj sceni Srbije
Zašto svi gledaju stripove, ali niko ne čita stripove?
Stripovi su sve bolji, a filmovi sve slabiji. I stripovi su sve skuplji, a klince realno mrzi da čitaju
Ahsoka, ili Džordž Lukas je bio u pravu
"Ahsoka" je serija istovremeno spora i nabijena događajima. Ono što nalazimo u svakoj epizodi čini da nemamo osjećaj sporosti radnje već da je svaki sekund vrijedan, da se u svakoj sceni može uživati, jer svaki lik baš mora da bude tu, na tom mjestu u tom trenutku
