Kako pobediti sve i postati Ajron Men

Bez skakanja i plakanja, bez prenaglašenosti, kako to uglavnom rade dobitnici Oskara, glumac Robert Dauni Džunior, izašao je na scenu kada je izgovoreno njegovo ime “for Oppenheimer”, preuzeo 3,8kg tešku statutu i rekao:

“Zahvaljujem svom groznom detinjstvu i Akademiji, tim redom.”

Čuo se prigušeni smeh. Je li to bila šala? Dauni nije odavao ni da jeste ni da nije. Možda je i odgovor na mučenje i neprijatnost koju mu je iste večeri priredio Džimi Kimel, ismevajući njegovu zavisnost, karijeru i život, da mu je bilo neprijatno. Da li se Dauni samoironično poigrao sa svojim rezimeom?

Robert Dauni Džunior jeste poznat i kao izuzetan komičar (setite ga se samo u “Tropic Thunder”), uvek se nekako krio iza duhovitosti. Njegov prijatelj Šon Pen rekao je da ga je zasmejavao i dok je Daunija posećivao u zloglasnom zatvoru u koji je bačen zbog posedovanja. Delovao je kao da se ludo zabavlja, iako je kasnije priznao da je to najgore iskustvo koje je doživeo.

Ova Daunijeva aluzija na strašno detinjstvo, na kraju krajeva, nije bila neistinita. Nije bilo netačno ni to što je rekao na dodeli Oskara, kada je zahvalio stilisti, publicisti i advokatu, šaleći se da je poslednji proveo polovinu od 40 godina saradnje “pokušavajući da me osigura i vadeći me iz zatvora”.

Uz svaki njegov CV, stajao bi podatak da je bio zatvaran, a da je sa šest godina probao marihuanu, a ubrzo i kokain i da ga je u taj svet uveo lično njegov otac. Kako je mnogo godina kasnije ophrvan krivicom priznao Robert Dauni Senior, delovalo je simpatično da njegov sin, dok se igra poker i pije, povuče dim. “Sada to deluje kao strašna, glupa greška”, rekao je pre nekoliko godina.

Zadivljujuće, kada je zatražio oproštaj, RDJ mu je rekao: “Tata, nikoga ne krivim za to. Ja nisam žrtva.”