Jesmo li svi mi “jadna stvorenja”?

Ukoliko niste pogledali film “Jadna stvorenja” Jorgosa Lantimosa, svakako ga pogledajte.

To jest, ako se ne bojite lekcija iz anatomije, fiziologije i patofiziologije, seciranja mrtvih, krvi… i drugih vrsta eksplicitnih scena. Možda je meni film stoga bilo lakše pratiti, jer se, kao lekar koji je sve to prošao tokom studija medicine, a i radeći kao lekar na raznim mestima, sa ljudima u raznim stanjima, nisam zadržavala na tom aspektu filma. Taj aspekt je (govorim vam iz prve ruke o reakcijama nekih ljudi koji su ga gledali) malo teže podneti – ako niste familijarni sa raznim temama telesne građe, funkcionisanja, zdravlja i bolesti ljudskog tela… ukratko sa svim lepim i ružnim mogućnostima u koje naše materijalno telo može realno dospeti.

Možda je zbog toga, što počinje osnovnim činjenicama koje ograničavaju ljudsko postojanje, za mene ovo jedan veliki film o slobodi naspram ograničavanja i zatočeništva.

Za početak, jedan od glavnih likova se zove Godvin Bakster, skraćeno ‘God’ (‘Bog’), koji je sam kreatura osakaćena od svog oca koji je nad njim surovo eksperimentisao, stvorivši, kako sam kaže u jednoj sceni filma, čudovište koje su svi gledali ili sa gađenjem ili sa podsmehom, ili oba. Povremeno je ambivalentan u vezi s tim kako ga je otac sakatio “radi naučnih eksperimenata i napretka” i kako se ne može “emocionalno vezati” jer to smeta “naučnoj objektivnosti”, i s tim da je ceo život bio usamljen, odbačen i bez mogućnosti da oseti uživanje na primer u hrani, jer mu je otac odstranio želudačne žlezde za “koje se ipak ispostavilo da su ‘potrebne pri varenju hrane'”, ili u seksu jer “ga je otac kastrirao da bi usmerio svu svoju energiju ka naučnim saznanjima”.