Hrvatska ne odlazi iz jugosfere
Uostalom, zašto bi?
Unutar plana i programa najveće kompanije na svetu
Na početku nove godine započela je neviđena trka na Volstritu – Microsoft i Apple bore se za mesto najvrednije kompanije. Iako je Apple prva kompanija čija je vrednost prešla tri biliona dolara, berzanski analitičari tipuju na Microsoft. Ali ne zato što je Microsoft 30 godina konstantno među pet najvrednijih firmi već zbog uverenja da kupovinom njegove akcije kupuju budućnost. Kakva je to poslovna filozofija koja Microsoft tri decenije drži u vrhu najvrednijih kompanija? Kako je Microsoft učestvovao u šest tektonskih promena industrije
Ovde ne postoji drugo tržište sem tržišta nekretnina
Ko god dođe do nešto para, zna se, kupuje stan, prvi da u njemu stanuje, a sledeće da daje u izdavanje. Sve ovo utiče na porast volumena i cena nekretnina
Golfersko pomirenje: Rupa koja je progutala „ideale“
Bugarska poslovica veli: kad imaš problem i ne možeš da go rešiš so pari, ti go reši sa mnogo pari
TOP 100: Ko su najbogatiji ljudi u regionu
Lista najbogatijih ljudi u zemljama bivše Jugoslavije i velika analiza: šta se sve promenilo za godinu dana
Kuda ide fudbalska industrija (i gde smo tu mi?)
U kom pravcu ide fudbalska ekonomija na nivou celog kontinenta, pogotovo posle pandemijskog haosa, koji je trajao bezmalo godinu i po?
Dva straha: Globalni rat i veštačka inteligencija
Čega se u Davosu uplašila svetska poslovna elita? Šta je Fink–Dajmonov sindrom? Ništa ne liči na paniku, a svi su smrtno uplašeni od spajanja trenutnih lokalnih sukoba u veliki svetski rat
Krah i lekcije iz septembra 2008.
Prvi znaci nadolazeće krize su počeli da se javljaju u martu 2007. kada je došlo do dramatičnog porasta u kašnjenju ispunjavanja obaveza na ime duga i masovnog zaposedanja kolaterala od strane zajmodavaca
Biznis je kao rat – pobeđuje CEO sa “Top gan” mentalitetom
„Lideri pokušavaju da povrate osećaj kontrole za koji smatraju da su izgubili u poslednjih nekoliko godina“. Još jedna priča o uticaju pandemije, rata i straha...
Šrinkflacija ili bajdenflacija
Posle rata s farmaceutskim i naftnim kompanijama, Džo Bajden nasrnuo na proizvođače slatkiša i grickalica u navodnoj borbi za zaštitu potrošača od inflacije
Kako je 2008. promenila svet, Srbiju i život svakog od nas
Postoje lideri koji su uspeli da ubede svoje građane da su dovoljno snažni da ih provedu i kroz takvu buru, i možemo samo zamišljati kako bi izgledala Srbija danas da je premijer Mirko Cvetković – on je na to mesto i došao kao stručnjak, sa obrazloženjem da je, u okolnostima sveprisutne krize, idealno da zemlju vodi jedan ekonomista – odlučio da stegne kaiš i udari pravo u "kor" glasačkog tela, odnosno na penzionere
Državni investicioni fondovi, o njima se ne piše dovoljno često…
Danas, na svetu postoji 176 DIF sa ukupnom imovinom u vrednosti od preko 11,4 hiljade milijardi dolara što predstavlja desetostruki rast u prethodnih dvadesetak godina. Takođe, preko 50 država ima svoje DIF, od Norveške, Kine, Rusije, Amerike, Saudijske Arabije i Kuvajta, do Irana, Irske, Mongolije, Južne Koreje, Bocvane, Bruneja i Kiribatija
Fudbalska utakmica koja prekida najskuplje reklame i koncert godine
"Superboul je ono što je televizija nekada bila"
Koja je veza između demokratije i privrednog rasta?
Nezavisni pravosudni sistem, poštovanje zakona i individualnih prava koji su preduslov dugoročnog trajanja demokratije, takođe su neophodni faktori koji garantuju poštovanje svojine i ugovora
Budućnost dolara i zašto nijedna ekonomija (trenutno) ne bi želela da bude Amerika
Zasada ne postoji mogućnost bankrota Amerike jer se u slučaju potrebe aktivira štamparska presa. Pošto suficitarnim ekonomijama, sa Kinom i Rusijom na čelu, ovaj sistem odgovara, povremeno aktiviranje američke štamparske prese i dalje ne ugrožava globalnu dominaciju dolara i solventnost američke ekonomije
Glasine o smrti dolara bile su preuveličane
Proces dedolarizacije je, makar u ovom trenutku, ograničenog dometa
Kakvog je zdravlja američki kapitalizam?
Svaka godina populističke vladavine odnosi jedan odsto rasta, a 15 godina populističke vladavine košta 10 odsto BDP po glavi stanovnika
Specijalni serijal: Tri decenije naše propasti
Serija tekstova u kojima su autori Velikih priča pedantno i temeljno izračunali koliko su našu ekonomiju i naše društvo suštinski koštale pogrešne odluke od 1990. godine naovamo
