Ako već izgradiš kuću na raskrsnici — metafora kojom volimo da opisujemo Srbiju — onda gledaj da to iskoristiš na najbolji mogući način. Takva pozicija je odlična ako se trguje. A ako se ratuje, onda je katastrofalna.
Nije slučajno što se Geneksove kule, zamišljene da gostima Beograda koji dolaze iz pravca surčinskog aerodroma i za koje se govorilo da sa vrha zdanja po lepom vremenu pružaju pogled skroz do Zagreba i Ljubljane, nazivaju baš “Zapadnom kapijom Beograda”. Jer Geneks, firma čije ime nose, najveća kompanija koju je iznedrila jugoslovenska privreda ukleštena između Istoka i Zapada, predstavljala je nesrazmerno intenzivan iskorak samoupravljanja u kapitalizam.
Za Geneks se nekada govorilo da je “država u državi”. Možda bi preciznije bilo — država izvan države. Kompanija koja je potpuno funkcionisala po zapadnim pravilima, koristeći najbolje što je mogla od, u tom trenutku, dva zaraćena sveta. Stvoreno je privredno čudo koje je više nego uspešno poslovalo na svim meridijanima i moglo da bude nosilac jugoslovenskog privrednog buma posle pada Berlinskog zida. Samo da pad Berlinskog zida nije iste godine ispraćen i padom Miodraga Mikija Savićevića, legendarnog generalnog direktora Geneksa, na čijem mestu su pobednici Osme sednice videli Zorana Todorovića Kundaka. Time je i formalno Srbija, na toj raskrsnici, rekla da joj u izboru trgovina ili rat, ovo prvo nije prioritet.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
