“Ne očekujemo mi obrok od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa. Obraćamo se, ne njihovoj ljudskosti, već njihovoj sebičnosti i nikad im ne govorimo o svojim potrebama, već o njihovim koristima… Mesar, pivar i pekar zarađuju za život tako što proizvode ručak ili večeru za svoje mušterije.”
Ova rečenica, zapisana u jednoj knjizi, srušila je stari svet i iscrtala koordinate buduće civilizacije koja evo traje i danas. I tako skoro četiri veka.
Do sredine druge polovine 18. veka dominantna hrišćanska dogma tvrdila je da je grešna i sramotna svaka radnja koju pojedinac čini iz ličnog interesa, pa je Crkva idealnom osobom smatrala onu koja je bila potpuno usmerena na potrebe drugih ljudi. A onda je stiglo – novo doba, komercijalno društvo čiji je ontološki postulat da svaka osoba koja se fokusira na svoje potrebe doprinosi javnom dobru i opštem blagostanju, pa se može smatrati idealnom, i zato takav lični interes treba podsticati i negovati. U prvi plan prosvetiteljskog prevrata stavljen je egoistični interes pojedinca u ekonomskom životu koji preko slobodnog tržišta dovodi do boljitka čitavog društva.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
