Tokom 22-godišnje karijere sportskog novinara napisao sam preko 500 autorskih tekstova koji ispunjavaju kriterijume za Velike priče. Ništa nisam tako sveobuhvatno i detaljno obradio kao priču o Rekontrukciji srpskog fudbala, koju sam objavljivao tokom pola godine u sezoni 2013/14, na svom tadašnjem glavnom radnom mestu – na sajtu B92.
Taj serijal imao je prolog, tekst objavljen pet meseci ranije, posle meča Srbije sa Hrvatskom na Maksimiru, a glavni deo sastojao se od devetnaest celina – jedne koja je opisala čime ću se baviti u narednim mesecima i zašto, i 18 delova priče koja je obuhvatala mnoge aspekte srpskog fudbala kroz opis stanja i primere kako su slične probleme rešile zemlje koje su na ovaj ili onaj način uporedive.
Neposredni povod za prolog bio je pristup tadašnjeg selektora Mihajlovića bitnoj utakmici, kada je sastavio potpuno nefunkcionalan tim za gostovanje velikom i jačem rivalu, ali je zato dobio opkladu. Uzrok je bio dublji – potonuće srpskog fudbala koji je dotakao dno u eri Tomislava Karadžića, sa reprezentacijom koja je bila usred drugog od tri vezana neuspešna kvalifikaciona ciklusa, ligom na 27. mestu UEFA liste, i generalnom atmosferom opšte propasti, u kojoj je najpopularniji klub u zemlji bio na ivici gašenja, šestostruki uzastopni šampion budzašto davao svoje najveće talente pirat… pardon, agentskim klubovima, a ostatak lige igrao pred praznim stadionima… mada je za skoro polovinu bilo nategnuto reći – stadion.
Ali ono što mi je potpuno otvorilo oči dogodilo se još mesec dana pre Maksimira, u februaru 2013. U to doba godine već deceniju i po UEFA objavljuje nešto što se tada nazivalo “The European Club Footballing Landscape”, vrlo detaljnu analizu stanja u evropskom fudbalu kao celini, ali i svakoj od svojih 52, pa 53, pa sada 55 članica.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
