Sve ili barem premoćnu većinu poslova koji nisu naročito kreativni, nego pretpostavljaju marljiv, uporan i pretežno dosadan intelektualni rad, polako preuzimaju ili će vrlo skoro od živih ljudi preuzeti algoritmi
Kako je moguće da se Dalmacija umnogome pravi da za Sutjesku nikad nije čula i da to mjesto i takvo stradanje nema ništa s nama današnjima? A riječ je o neupitno najvećem stratištu Dalmatinaca
U kombiju ljudi pričaju sve vrijeme čak i ako se ne znaju. Ko što tamo u Trstu radi, ko se sa kim gleda, ko gdje kupuje i ko je kome na slavu došao ili nije došao, ko se sa kim posvađao
Je li Švajcarska zemlja snova, ili zemlja koja je dušu odavno prodala đavolu? Lepa, sređena i ljudski prijatna, distancirana, ili ledena? Može li stranac ovde dobro da živi ("kao kod kuće"), ili ga neminovno prati osećaj da je uvek i svuda peti točak na kolima?
Ni jednoga niti drugoga nigdje u Evropi (pa i šire) nema kao u Srbiji
Ma koliko bili u šoku, ne smemo polaziti od laži da nas je bilo šta u svemu ovome nenadano snašlo...
Iako je fotografija „Zastava pobede nad Rajhstagom” decenijama bila nezaobilazan istorijski izvor i glavna ilustracija sovjetske pobede u Drugom svetskom ratu, skoro sve u vezi sa ovom antologijskom fotografijom je laž
U mnogim slučajevima američke škole, u kojima se, nažalost, često dešavaju ovakve stvari, zatvorene su ili potpuno renovirane u pokušaju da se smanje traumatična podsećanja
Ubeđujući sebe da verujemo u neke od dogmatski prihvaćenih uverenja trošimo veliku količinu energije, a u dubini duše uglavnom smo svesni da to u šta verujemo nije tačno. Kada bismo priznali sebi ove teške istine, oslobodio bi se veliki deo energije koji bi nam tada stajao na raspolaganju da učinimo ono što je potrebno. A sada je potrebno da stojimo uz svoje bližnje
Poznato je da reč brendiranje potiče od reči žigosanje. Toga jutra 3. maja 2023. godine u 8.40 dogodio se strašni čin. Neshvatljiv ogled zla u oglednoj školi. Stravično rebrendiranje. Žigosanje dece, roditelja, nastavnika, komšija, građana, ljudi
Neophodno je da oporavimo ljudske kapacitete za međusobno uvažavanje, poštovanje i saosećanje i da nađemo vremena da razgovaramo jedni sa drugima i da zajedno tugujemo
Ovih dana naše misli treba da budu sa onima koji su ostali bez svojih najbližih i sa onima koji strepe nad oporavkom onih koji su ranjeni. A kada dođe vreme za analizu, svi treba da se podsetimo stiha Branka Miljkovića "Ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju"
Da li su društvo koje neguje kult rata i civilizacija koja muškost meri kalibrima mogli da spreče ove tragedije?
Masovni zločini u Srbiji očigledno više nisu retki poput komete koja se pojavi retko i uništi sve oko sebe
Jedna nepodnošljiva misao za sve nas koji se trudimo da razumemo kako se desio najcrnji dan Beograda
"Jesam li otupeo", "Da li sam imun", "Zašto želim da se obračunam sa ubicom", "Ko je zakazao", sve su to misli s kojima se svako od nas suočava. Kako se suočiti s traumom i kako je prevazići, kako pomoći svojoj deci nakon masovne pucnjave i ubistava u "Ribnikaru"
Deca bi izlazila, uplakana, neka su jedva hodala, roditelji bi im pritrčavali, grlili ih, hvatali za ruku i bežali odatle, sa tog mesta gde se desio taj strašan zločin, kao da beže od požara, kao da neće preživeti ako ijedan trenutak još tu provedu. Tek poneki bi dete držali duže u zagrljaju. Trebalo bi više da grlimo decu. Verujem da su to mnogi uradili posle ovoga
