Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Zvao me je noćas u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic. Tako bi ovo pismo počeo Dežulović ali mene redovno zove jedan drugi.
Zvao me je pre neku nedelju u utorak oko dva po podne Veljko Lalić, naš zajednički urednik. Ima on taj običaj, zovne u gluvo doba dedlajna iz redakcije da me pita šta ću da pišem i kad šaljem tekst.
I onda mi ispriča šalu: “Sad se zezamo ovde u redakciji – pisao si kako si išao na utakmice sa Vučićem, kako si služio vojsku sa Kneletom, da li sad pišeš kako si bio sa papom u Argentini? Poznavao si sve istorijske ličnosti još dok nisu bile istorijske ličnosti…” – zezao me je tada Lalić u dedlajnu, predivnom momentu za zezanje nas vrednih kolumnista, časnih žurnalističkih pregalaca.
Pišem ti ovo, Tomiću, jer će mi tema ovaj put biti čovek koga nikada nisam upoznao iako je istorijska ličnost, mada je bilo sasvim normalno da sam ga poznavao jer u pitanju je kolega. Ali sam prisustvovao njegovoj sahrani i pustio suzu kao da sam ga znao sto godina. Retko kad puštam suze, tu spadam u kategoriju emotivnih bogalja, ali uvek zasuzim kada me obuzme bes zbog kakve epske nepravde.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
