Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine. Njegova sahraba je bila jedan od najvećih svetskih događaja koji pamte ovi prostor. Ipak, priča o dolasku Karterove majke govori i o tome kako istorija protokom vremena ume da "ispinuje" stvarnost
Otpor ne traje dugo. Specijalci dve najjače vojske na svetu funkcionišu kao sat. Nekoliko njih napreduje ka kampu pod jakom vatrenom podrškom i začas se nađu ispred barikada vojnog kampa
Sad slavimo što nas još ima, slavimo razum koji nam je ostao i rad koji nas je spasio. U vrijeme retradicionalizacije na stereoidima - to se zove duh
EKSKLUZIVNO, BJELA I DRUGOVI: U novoj epizodi podkasta „Rosić i drugovi“, Dragan Bjelogrlić otvoreno kao retko kada – o svom životu, karijeri i vremenu koje je oblikovalo i njega i Srbiju. I kako se kroz filmove zapravo najbolje može ispričati priča o jednoj zemlji koje više nema
Reći da je film "Paviljon" satira znači neopravdano i nepravedno ignorisati njegovu vrlo oporu oštricu i prilično radikalnu radnju
Ništa nas ne sme iznenaditi: čitave porodice ulaze u velika atomska skloništa sagrađena između solitera, pokrivena veštačkim, ozelenjenim brežuljcima
Dok je još trajao rat, "Tek je 12 sati" prešla je Batrovce i postala hitčina devedesetih
Prvi put u istoriji, Sovjetski Savez dao je Jugoslaviji maksimalan broj bodova, dvanaest...
Kako biste bolje razumeli porodicu Broz pročitajte psihološku biografiju Josipa Broza iz knjige Borisa Rašete
Strah od obnove Jugoslavije trese konzervativne krugove u Hrvatskoj. Zagreb postaje "neokomunistička Užička republika", film "Svadba" je jugoslavenska propaganda — a jedan general HOS-a zaključio je: "Dvaput su je pravili Srbi, kad su bili jači, sad smo jači mi, pa je na nas red."
"Srbi obožavaju da se dele po svaku cenu i nema mnogo njih koji su spremni da sagledaju pozitivne i negativne strane partizanskog i četničkog pokreta. Ja sam, kroz zezanje to u ovoj knjizi pokušao..."
U analizi medijskog sadržaja iz perioda terminalne faze Jugoslavije (pozne osamdesete) indikativan je "Treći dnevnik" Televizije Beograd (današnji RTS), koji je kao lajtmotive imao predstojeći Samit nesvrstanih i predstojeći vanredni Kongres SKJ
Nagađalo se da je kao najbolja jugoslovenska pevačica imala aferu sa predsednikom Indonezije, „nesvrstanim“ Ahmedom Sukarnom, i da je bila Naserova miljenica, a svojeglavi Krcun je brže-bolje izvadio ruku iz džepa, kada je, jednom, slučajno, u Košutnjaku, prošla pored njega
Buldožer je prvi imao zabranjen omot ploče, prvi su Pink Flojd stavili u crnogorski narodni klasik, neki su u njihovim stihovima videli zezanje Tita, drugi Jovanke Broz, treći pornografiju...
Da li je Tito imao razloga da bude nezadovoljan teritorijalnim rešenjem po kom je Slobodna Teritorija Trsta podeljena između Jugoslavije i Italije?
"Kako je ovde tako zeleno?" Nikole Ležaića je ekonomičan, entuzijastičan, ali kompetentan gerilski uradak
Samo nas dvanaest je znalo. Nas dvanaest je donelo odluku. Svi smo se zakleli na ćutanje... do groba. Dvadeset šesti novembar 1990. godine...
U Beogradu su Tito i Toljati, vođe italijanskih i jugoslovenskih komunista, postigli kompromis koji je predvideo priključenje Trsta Italiji, dok bi Jugoslavija dobila Goricu sa okolinom, kako bi se utešili Slovenci
