Visoki predstavnici Evropske zajednice i SAD su otvoreno upozoravali da bi raspad Jugoslavije predstavljao značajnu pretnju stabilnosti Istočne Evrope. Baš ove nedelje emisari Evropskog parlamenta su saopštili da bi Evropska zajednica rado videla Jugoslaviju kao pridruženu članicu, ali samo ako država ostane na okupu.
Ova rečenica, skrivena u dnu jednog izveštaja Njujork tajmsa s početka maja 1991. godine o dešavanjima na istoku Hrvatske, jugoslovenske republike koja se u to vreme spremala da održi referendum o nezavisnosti bila je gotovo nevidljiva. Poslužila je da se da kontekst glavnoj vesti, a to je smrt 12 pripadnika hrvatskog MUP-a, u Borovu selu, koja je tek nekome tada mogla da ukaže koliko je besmisleno sve što se događalo, što nekako svakog kraja jula i početka avgusta, kada se počne spremati neka već po redu godišnjica “Oluje”, opet bude aktuelno. Koliko je samo besmisleno sve što se događalo.
Još u martu 1991. godine počelo je da se kuva na Plitvicama, ali Borovo selo je zakotrljalo točak istorije bez povratka. Njujork tajms je pisao o najvećem sukobu Srba i Hrvata od Drugog svetskog rata i da dve strane daju potpuno suprotne predstave o onome što se dogodilo.
Franjo Tuđman je to nazvao otvorenim ratom protiv Republike Hrvatske.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
