Te 1957. izgleda je svuda bilo… škripavo.
Treba li da vam posebnije pričam koliko je u tadašnjem Sovjetskom Savezu bilo napeto nakon Hruščovljevog kontraprevrata? A tamo još dalje, u obećanoj Americi, senator Joseph McCarthy možda jeste upravo umro, ali posledice njegovog lova na veštice (komuniste i homoseksualce) još uvek su mirisale u vazduhu.
Otuda možda ne treba da čudi što je u jednoj maloj Jugoslaviji zasađenoj tačno na granici ove dve posleratne imperije, služba malo paranoičnije vodila računa o ideološkoj disciplini i podobnosti naroda i narodnosti.
No, to ne čini muke prikazane u ovom filmu lakšim za prihvatanje.
„Lijepa večer, lijep dan“ je istorijska gej melodrama. Sa „elementima Lordana Zafranovića“. Nebazirana na istinitoj priči ili konkretnim istorijskim događajima, već osmišljena na bazi priča, mitova, otkrivenih tajni i dosijea iza koje stoji Ivona Juka, kao scenaristkinja i rediteljka.
Poslednjih godina hrvatska kinematografija izašla je sa nekoliko vrlo zanimljivih i vrlo raznolikih ostvarenja na temu hrvatske i jugoslovenske istorije, kako nedavne, tako i one malo starije. Mnogima omiljeni kvazidokumentarac „Fiume o Morte!“, Igora Bezinovića, bavi se komplikovanim odnosom Rijeke i Italije, i fokusira na fašističku opsadu tog grada nedugo nakon završetka Prvog svetskog rata. Interesantan film koji u istorijskom hodu staje baš kad treba da pozicija Hrvatske kao žrtve ostane netaknuta onim što je usledilo par godina kasnije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
