Prava osoba i bezuslovna ljubav ne postoje

Posle velikog uspeha sa knjigom „Još ovo ti fali za sreću“, Milan Damjanac, psihoterapeut, filozof i edukator, objavio je novu knjigu „Još ovo ti fali za ljubav“ u izdanju Nedeljnika. U podkastu Velikih priča demontirao je neke od najvećih mitova o ljubavi i šta to nismo dobro razumeli kod emocija, zaljubljenosti, braka, prevare, ljubomore i drugih ljubavnih tema. Prenosim najzanimljivije, a ceo naš razgovor pogledajte na Jutjub kanalu Velike priče.

Ljubav nije osećanje, ljubav je posao

Ne mislim nužno da u ljubavi nema osećanja, samo ljubav dominantno nije to, pogotovo ljubavni odnos nije to. To ne znači da ti nemaš osećanja prema toj osobi. Kad bi se to dovelo do apsurda, to bi značilo da mogu da odem sa spiskom zahteva i da nađem osobu koja mi odgovara i oko koje treba da se trudim. To tako ne funkcioniše.

Naravno da postoji trenutak kada više taj odnos nema smisla, kada treba otići i kada taj trud jeste jedna vrsta ne truda, nego samo žrtvovanja koje je bespredmetno, potpuno ne služi ničemu sem nekoj iluziji da je taj odnos ono što nije. To su ti brakovi i veze gde imaš stalne borbe za kontrolu. Stalno je nešto na ivici noža, jer ona želi da on bude nešto drugo, a i on želi da ona bude nešto drugo.

Ti se ljudi obično pitaju: „Da li me vole dovoljno?“ Vrlo retko se ko pita: „Da li ja volim dovoljno i kako ja volim uopšte?“ Radikalna iskrenost u nekim teškim situacijama spasava veze i brakove. To je ono: „Dopao mi se taj i taj. Nerviraš me zbog toga i toga. Razmišljam da treba da budem s takvim i takvim.“

Ta radikalna iskrenost stvarno spasava, jer čim to izgovoriš i druga osoba te čuje, bes padne, fantazija padne. Ti odmah shvatiš da je to samo reakcija na ovu osobu, jer kao što je Žižek više puta govorio i potpuno u pravu, ljubavnica ima smisla samo dok postoji žena iliti ljubavnik ima smisla dok postoji muž. Ili u prevodu, mi uvek nadoknađujemo ono što nemamo u dugoj vezi. Nekad je to što nadoknađujemo stvarno nešto što nemamo, a nekad nadoknađujemo nešto što ne može niko dati, i to isto treba ljudima reći. Ima jedna teorija u Americi, 80 : 20, koja kruži među psiholozima. Dug odnos ti ispunjava 80% potreba, ali nekih 20% prosto ne može.

Kad se ljudi previše fokusiraju na tih 20 odsto, izgube ovih 80. Ima smisla, pogotovo što imaš često ono: nema uzbuđenja više, nema ovoga, nema onoga. Ali ne može da ga bude. Ne možeš ti s nekim da provedeš 10, 15 godina i da imaš uzbuđenje kao prvog dana kad se niste poznavali.