Imigrantska kriza u Seuti ima nekoliko geostrateških elemenata vezanih za energetski, bezbednosni i trgovinski aspekt. Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog pitanja i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog. EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata.
Tu katastrofalnu grešku i zaslepljenost prvi je iskoristio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Usled pretnje imigrantskim talasima, Erdoganu je sve dozvoljeno: od gušenja sloboda, prava i demokratije u Turskoj, preko vojnog mešanja u Siriji, Iraku, Azerbejdžanu, Libiji i Somaliji, pretnji Grčkoj i Kipru, do puštanja pipaka na Zapadnom Balkanu. Uz sve to, Erdogan je nagrađen i milijardama evra od iste EU za sprečavanje imigrantskih talasa ka Evropi.
Marokanski kralj Muhamed VI odlično je naučio lekciju od turskog kolege i primenjuje je u svakoj prilici koja mu se ukaže, pogotovo nakon potpisivanja tzv. Avramovih sporazuma, koji su podigli na diplomatski nivo odnose Rabata sa Izraelom i dali mu status strateškog i najvažnijeg saveznika SAD izvan NATO-a. Svaki put kada mu to odgovara ili mu je neophodno, Rabat proizvede imigrantsku krizu ili zapreti njome kako bi od Španije i EU dobio ono što želi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
