Definicija Španije jezuite Baltazara Garsijana i posle četiri veka nije ništa izgubila na aktuelnosti u predvečerje prevremenih parlamentarnih izbora krajem jula: “U španskoj monarhiji, gde imamo mnogo provincija, različitih naroda, brojne jezike, antitetičke sklonosti, odudarajuće klime, potrebno je mnogo snage i sposobnosti za očuvanje i ujedinjenje zemlje.”
Kastiljanci, Galjegisi (Galicijani), Baski, Katalonci, Aragonci, Valensijani, Andalužani, Asturijci, Kanatbrijci i drugi predstavljaju živopisnu tapiseriju naroda, jezika, kultura i različitosti zbog kojih je Španija prelepa, posebna i problematična. Zvuči paradoksalno, ali Katolička crkva je uz monarhiju jedina institucija koja ujedinjuje Španiju, i to dvostruko: one koji veruju i one koji su antiklerikalni, bez obzira na etničku, regionalnu ili jezičku pripadnost. Ko zna, možda bi i Jugoslavija opstala da su svi južnoslovenski narodi bili iste vere, kao Španci, i da su posle diktatora imali ustavnog monarha na čelu države?
Tokom šezdesetih godina prošlog veka vlada generalisimusa Fransiska Franka je iskovala slogan “Španija je drugačija” s ciljem da privuče strane turiste prodajući im ideju da će južno od Pirineja pronaći mirise, ukuse, boje i atmosferu koji su već iščezli na drugim meridijanima. Kampanja je proizvela odlične rezultate, turizam je spasao kleropopulistički režim Franka i omogućio je diktatoru da umre mirno na vlasti.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
