Svet

Španija je mnogo toga, ali nije Jugoslavija

Potez Sančeza da ide na prevremene izbore, odričući se privilegovane pozornice koju bi mu nudilo špansko predsedavanje EU, tumači se dvojako. Ktičari ga optužuju da je opet doneo impulsivnu odluku. Međutim ima i onih koji smatraju da je njegov potez taktički ispravan

Ilustracija VP/Profimedija
jun 09 2023, 05:00

Podeli

Definicija Španije jezuite Baltazara Garsijana i posle četiri veka nije ništa izgubila na aktuelnosti u predvečerje prevremenih parlamentarnih izbora krajem jula: “U španskoj monarhiji, gde imamo mnogo provincija, različitih naroda, brojne jezike, antitetičke sklonosti, odudarajuće klime, potrebno je mnogo snage i sposobnosti za očuvanje i ujedinjenje zemlje.”

Kastiljanci, Galjegisi (Galicijani), Baski, Katalonci, Aragonci, Valensijani, Andalužani, Asturijci, Kanatbrijci i drugi predstavljaju živopisnu tapiseriju naroda, jezika, kultura i različitosti zbog kojih je Španija prelepa, posebna i problematična. Zvuči paradoksalno, ali Katolička crkva je uz monarhiju jedina institucija koja ujedinjuje Španiju, i to dvostruko: one koji veruju i one koji su antiklerikalni, bez obzira na etničku, regionalnu ili jezičku pripadnost. Ko zna, možda bi i Jugoslavija opstala da su svi južnoslovenski narodi bili iste vere, kao Španci, i da su posle diktatora imali ustavnog monarha na čelu države?

Tokom šezdesetih godina prošlog veka vlada generalisimusa Fransiska Franka je iskovala slogan “Španija je drugačija” s ciljem da privuče strane turiste prodajući im ideju da će južno od Pirineja pronaći mirise, ukuse, boje i atmosferu koji su već iščezli na drugim meridijanima. Kampanja je proizvela odlične rezultate, turizam je spasao kleropopulistički režim Franka i omogućio je diktatoru da umre mirno na vlasti.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.