Zašto tugujemo za ljudima koji su nas povredili? Svi su nekad sebi postavili ovo pitanje, ili su ga bar postavili nekome u svom okruženju. Ono se uglavnom pojavi kada se prekinu kompleksne i toksične partnerske veze, ali to nisu jedini odnosi nakon kojih patimo za pogrešnima.
Nekad su “pogrešni” oni ljudi koje nismo birali i koje ne možemo lako da ostavimo – naši roditelji.
Pročitala sam nedavno naslov teksta u časopisu New York Times – Zašto sve više ljudi prekida odnose sa svojim roditeljima? Ovo je neobična tema za nas iz balkanskih kultura. Mi ne samo da i ne pomišljamo da sa roditeljima možemo da prekinemo nego uvek i po svaku cenu te odnose moramo da održavamo. Jer zna se red…
Za nered koji roditeljske nekompetencije ostave u duši niko ne pita i o tome se jednostavno ne priča. Ćuti, srećan si ako imaš žive roditelje! Još ako su i zdravi i samostalni, to je kao sedmica na lotou! Roditelj se mora poštovati i taj dominantni narativ je toliko jak da ne ostavlja prostor za “ali…”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
