Postoji mesto pod nazivom Šove pećina u Francuskoj. Kažu da je važna iz mnogo razloga, pre svega sadrži prvo remek-delo, i kažu, više od 1.000 crteža i gravura od pre 36.000 godina.
Ono što je zanimljivo jeste da je antropolog po imenu R. Dejl Gatri, analizirajući otisak šake jasno vidljive u pećini – najstariji poznati čovekov crtež – došao do zaključka da su većinu takvih otisaka ostavljali tinejdžeri, i to uglavnom dečaci. Psiholog i porodični terapeut Najdžel Lata u svojoj knjizi “Majke i sinovi – Kako odgajiti muškarca?” (Psihopolis, 2017) šali se da je dečak koristio paleolitski auto-sprej (ugljena prašina izduvavana kroz cevčicu) i da se već tada odigrala prva svađa u ljudskoj istoriji između majke i sina.
Zanimljiva (izmaštana) priča koju bi svaka majka koja ima nestašnog sina s bojicama mogla da prepozna. Lata kaže da, iako su se stvari možda promenile tokom vremena, dečaci su isti kao i uvek. Jesu svi posebni, različiti, jedinstveni, ali su i sličniji (i tokom istorije) nego što mislimo.
U mnogim kulturama, a i dugo vremena, dečaci su bili posebno važni i od majki se mnogo očekivalo – pritisak da odgaja ratnika, patrijarha, oca, građanina, posebno ako je tata bio “tu negde”.
Majke uglavnom žele veoma razumno i normalno za svoje sinove: da postanu dobri ljudi i sve ostalo, ali često bivaju optužene da i dan-danas favorizuju mušku decu. Da u toj relaciji, kako se tvrdi, postoji neki specifičan odnos, edipovski, i da su majke krive za sve (pitajte Hamleta ili Aleksandra Makedonskog).
Je li to istina (nedavno smo razbijali mit o očevima i devojčicama), da je majka zaista ta figura koja sinu kroji i sudbinu i karakter?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
