Politika

Čekajući Trampa, ili šta će biti sa srpskom demokratijom?

Održavanje "četvorostubne arhitekture spoljne politike" za Srbiju sa početkom rata u Ukrajini postalo mnogo skuplje, a samim tim i održavanje ujednačeno bliskih i toplih odnosa sa Briselom, Vašingtonom, Pekingom i Moskvom

Skupština Srbije / BalkansCat / DPphoto / Profimedia
apr 11 2024, 05:00

Podeli

U stalnoj potrazi za dodatnim klikom, ovdašnji su se portali dali na ad hoc analize izveštavanja inostranih medija o izboru Miloša Vučevića za mandatara nove srpske vlade, iako je unapred jasno da tu nema sadržaja za iole pristojan tekst – jer, šta to stranci mogu da nam kažu o bilo kom Vučićevom izboru (pa tako i ovom poslednjem), a da mi to već ne znamo – dakle dovoljno je bilo tek da se izvuče neka sintagma koja bi mogla da posluži kao iole atraktivan naslov. I našli su je naši portali, sintagma glasi “Vučićev saveznik”.

Uglavnom je tu reč o izveštajima globalno najpoznatijih agencija, pa neki od poznatijih medija ponekad tu vest i prenese, nije dakle da je vest o izboru novog srpskog premijera vest koja pomera tektonske blokove na kojima se bazira evropska politika, ali upitno je koliko je i u Srbiji to pitanje izgubilo na težini imajući u vidu koliko se sa srpskom politikom saživela poštapalica da “ovde o svemu odlučuje jedan čovek”. Tek, “Vučićev saveznik” će, kako je prenela agencija Rojters, “imati težak zadatak da uravnoteži veze Srbije sa Rusijom i Kinom sa težnjom da se pridruži Evropskoj uniji”.

Sa strane gledano, to deluje kao nemogući zadatak, a ne kao težak, ako će uopšte zavisiti ispunjenje tog zadatka od novog premijera. Primer Ane Brnabić, koja je najduže dužila premijersku fotelju u modernoj istoriji Srbije, pokazuje nam da se u ovdašnjem sistemu vlasti za najviše funkcije ipak više vrednuje sposobnost gradacijskog napretka u suprotstavljanju političkim protivnicima (u “naprednjačkom fazonu”) nego što su to bilo kakve strateške vizije i poduhvati koji su rezervisani za onog jednog “koji o svemu odlučuje”, kako voli da kaže opoziciona čaršija.

Indikativno je, verovatno i (još jedan!) pokazatelj “nezrelosti našeg društva”, to što je slikanje predsednika Srbije sa parizerom izazvalo, i još uvek izaziva više svih onih fenomena kojih je prezasićen naš javni prostor – od sablažnjavanja opozicionog dela javnosti, do često ridikulnog nagona za odbranom svog lidera među naprednjacima – više dakle nego kada isti predsednik najavi mogućnost, neko će reći i zapreti izlaskom Srbije iz Saveta Evrope, ukoliko se Kosovo primi u tu instituciju.

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price