U jednom uglu ringa, u crvenom šortsu, naravno i sa crvenim rukavicama, nalazi se Noam Čomski. Nervozno skakuće, nestrpljiv je da počne borba. Borac koji ima mnogo toga u sebi da pokaže i da dokaže. Pogled mu je uperen u protivnika kome želi da uđe u mozak.
Nasuprot njemu, u suprotnom uglu, prigodno u plavoj opremi, naizgled zamišljeno, iznad svega samouvereno, kao da ispred njega nema ni sudije ni protivnika, kao vladalac ringa naslonjen na konopce koji oivičavaju ring, samozadovoljno stoji Henri Kisindžer.
Ovako bi svako ko je iole zainteresovan za pitanje svetske politike mogao da zamisli debatu o globalnim odnosima i današnjem svetu u kom živimo.
Otkako je objavljena vest da je u 100. ili 101. godini – od izveštaja do izveštaja, ali posle stote se možda i ne broji – preminuo Henri Kisindžer, raspravljalo se naširoko o tome koliko je zapravo “div diplomatije” uticao na svet u kom živimo, ne samo kao vodeći diplomata sedamdesetih i kao republikanski šef diplomatije, već i kao uticajna figura čija je reč imala veću težinu od funkcije koju je imao. Noam Čomski je pandan sa levice, intelektualac koji nije imao političku moć, jer se politikom nije ni bavio, ali čija reč i te kako utiče na formiranje stavova o svetu u kom živimo, makar u jednom značajnom delu svetske populacije. Njih dvojica kao personifikacija “dva pogleda na svet”, u kojima i jedan i drugi u tom večitom sukobu gube moralnu podlogu, karikaturalno se mogu predstaviti: Kisindžer, to je onaj što opravdava genocid ako je u američkom (zapadnom) interesu; Čomski, to je onaj koji opravdava genocid ako je suprotan američkom (zapadnom) interesu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
