U američkom diplomatskom vokabularu se zove “game changer”, na srpski bismo mogli da je prevedemo kao “tačka preokreta”, u svakom slučaju, kako god je nazvali, ruska invazija na Ukrajinu pretvorila je srpsku spoljnu politiku baziranu na četiri stuba (EU, SAD, Rusija i Kina) u toksičnu i autodestruktivnu. U novoj podeli sveta, u procesu definisanja, ni relativno velike države neće moći da primenjuju dvostruke i trostruke igre a kamoli male i pritom okružene zemlje kao Srbija.
Naši dobro pozicionirani izvori u EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.
Velika šansa koju bi Srbija trebalo (i morala bi) da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU. Osim spoljne politike od Srbije se očekuje napredak u četiri sektora: vladavina prava, sloboda medija i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To ukazuje zašto ruska propaganda u sadejstvu sa režimskom pokušava da sruši sve srpske mostove sa Evropom i od Srbije napravi rupu na evropskom tepihu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
