Potrebe su nezgodna stvar. Svi ih imamo, ali ih nismo svi svesni.Što smo ih manje svesni, a više nam trebaju, to ne i nezadovoljstvo veće.
U našoj kulturi se uvek nezadovoljstvo proglašavalo sebičnošću i razmaženošću, a zadovoljstvo neopreznošću. To su vam one izreke: “Ćuti, trpi” i “Stavi kamen u cipelu, čisto da te nešto žulja”. U suštini, ovde se uvek promovisao model osobe koja krije svoje muke i probleme. To se ovde smatra uspehom i stoičkim držanjem prema svetu.
Takva pozicija izrodila je obrasce preteranog udovoljavanja drugima, a zanemarivanju sebe. Sadašnja kultura u koju se pretvaramo se zasniva na hiperindividualizmu koji zanemaruje druge, a uzdiže isključivo osobu o kojoj je reč. Ova promena dovodi do tenzija, baš zato što malo ko pronalazi sredinu.
Slično je generalno u životu, uloge su komplementarne. Vaši obrasci udovoljavanja neće privući udovoljavača kao što ste vi, već osobu koja brine samo o sebi, a o vama ne. Takva pozicija ozbiljno limitira vaš potencijal ispoljavanja besa, pošto bes uvek govori o neispunjenim očekivanjima i potrebama.
Ljudi često ne razumeju da nije isto osećati bes i ispoljiti bes, a tek nije isto razumeti zašto se bes oseća i koja je potreba “iza” besa. Bes se saseca u korenu, bez da se razume i sasluša.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
