Kada sam se prihvatio komparativnog gledanja prve ekranizacije bestselera Jamesa Clavella, “Shogun”, iz 1980. i ove druge, trenutno aktuelne, koja nam stiže u koprodukciji kanala FX i Hulu, mislio sam da će društveno-kulturne premise koje su dovele do njihovog nastanka, a potom u većoj ili manjoj meri i ostale prisutne kroz samu “obradu sadržaja”, biti daleko drastičnije i radikalnije različite i ići nauštrb verovatno slabo gledljivog i bajatog prvog “Shoguna”.
Ali “Šogun sa Ričardom Čemberlenom”, koji mi je uz još par serija (poput “Sandokana”, “Na tajnom zadatku”, “Dinastije” i “Gangsterske hronike”) ostao kao jedan od TV-toponima detinjstva, četrdeset četiri godine kasnije nije izgubio mnogo od svog pređašnjeg sjaja. Ni na umetničkom, ni na sociološkom nivou. Ako imate devet i po sati viška u životu, to lako možete da proverite.
Na početku osamdesetih, delovalo je da će sunce početi da se rađa i u Americi, najviše zahvaljujući Ronaldu Reaganu, superentuzijastičnom prijatelju kapitalizma. Međutim, na terenu, stvari su daleko bolje stajale po Japan.
Industrijska dominacija “Zemlje izlazećeg sunca” ušla je u svoju eksponencijalnu fazu koja će, između ostalog, rezultirati time da je “tojota korola” postala najprodavaniji automobil (mislim i do dana današnjeg), a da su Ameri tokom te decenije prepustili vlasništvo Japancima nad brojnim znamenitim simbolima svoje moći. Poput kompanije za proizvodnju guma “Firestone”, zatim legendarne filmske i muzičke korporacije “Columbia” (koja je otišla u ruke Sonyja), da bi na samom kraju decenije i famozni njujorški totem, “Rockefeller Center”, prešao u većinsko vlasništvo korporacije Mitsubishi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
