Kako su Ličani sačuvali Tita

Drugi svetski rat doneo je Kraljevini Jugoslaviji na naplatu račun koji je rastao preko dve decenije. Zamišljena da udomi “troimeni narod” i svome tvorcu donese zvanje vladara jedne moderne, velike evropske države, Jugoslavija se ubrzo pretvorila u karakazan u kome su ključali verski i nacionalni sukobi kakve ni mnogo sposobniji i moćniji vladari od Aleksandra Karađorđevića i njegovog naslednika kneza Pavla nisu mogli da zaustave.

Nakon puča od 27. marta 1941. i Aprilskog rata u kome su sile Osovine bukvalno pregazile slabo organizovanu, demoralisanu i nedovoljno mobilisanu jugoslovensku vojsku, usledila je okupacija i u njoj se začeo građanski rat koji će zajedno sa svojim većim sabratom odneti više od milion života.

Partizanski pokret otpora bio je nadnacionalan i ideološki, a sama ta ideologija uzdizala je pojedinca iznad nacije, vere i bilo kakvog drugog opredeljenja koje nije ideološko, pa je samim tim i vojska tog otpora bila logično – jugoslovenska i komunistička.

Ipak, pošto je u redovima te vojske bilo dosta Srba, bilo bi nepravedno i istorijski netačno ne pomenuti njihovu ulogu u borbi sa nacističkim okupatorom, kao i njihov doprinos porazu Hitlerove armije.

Rat između četnika i partizana zasad ćemo ostaviti po strani, iako on, kako stvari stoje, još uvek traje.

Jedna od partizanskih vojnih formacija koja je po pedantnim nemačkim podacima imala čak 96 odsto pripadnika srpske nacionalnosti u svojim redovima bila je Šesta lička proleterska udarna divizija, formirana 22. novembra 1942. godine od Prve, Druge i Treće ličke brigade. Nju su činili prekaljeni borci, mnogi sa iskustvom stečenim u Aprilskom ratu, a svakako najpoznatiji njen pripadnik bila je mlada partizanka Jovanka Budisavljević, potonja supruga doživotnog predsednika SFRJ, mnogo poznatija kao Jovanka Broz.

Ova jedinica nosila je i ime po jednom od Srba za koga je već u to vreme znao ceo svet, njen zvanični naziv bio je “6. lička divizija – Nikola Tesla”.