Evropa 8. i 9. maja slavi Dan pobede nad fašizmom – najveći deo evropskih zemalja ga obeležava 8. maja, kada je potpisan Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, dok ga Rusija i deo zemalja bivšeg Istočnog bloka obeležava 9. maja. Razlog za dva dana kojima se obeležava jedna pobeda je vremenska razlika – 8. maja je potpisana kapitulacija po zapadnoevropskom vremenu, dok je u Moskvi tada već bio 9. maj. Jednu od najikoničnijih vizuelnih predstava pobede nad fašizmom i pobede u Drugom svetskom ratu predstavlja Zastava pobede (Знамя Победы) nad Rajhstagom, urezana u kolektivno pamćenje zahvaljujući jednoj fotografiji. Priča o toj fotografiji je u mnogočemu i priča o Sovjetskom Savezu, ali i današnjoj Rusiji, i priča o istinama i lažima na kojima je počivao, ali i danas počiva, čitav jedan sistem.
Prema zvaničnoj sovjetskoj istoriji, koja je tokom godina, u različitim fazama Sovjetskog Saveza preispitivana, čuvenu crvenu zastavu sa srpom i čekićem podigli su na nemačkom Rajhstagu (današnjem Bundestagu) sovjetski vojnici 2. maja 1945. godine, i ova zastava od tada predstavlja simbol sovjetske pobede, i simbol trijumfa nad fašizmom. Autor fotografije je čuveni sovjetski fotograf, Jevrejin ukrajinskog porekla, Jevgenij Haldej (1917–1997). Kao foto-reporter sovjetske agencije TASS, Haldej je dokumentovao gotovo svaki dan borbi tokom Drugog svetskog rata, a pored antologijske fotografije „Zastava pobede nad Rajhstagom”, čuvene su i njegove fotografije iz budimpeštanskog geta, kao i fotografije oslobađanja Berlina, Beča, Budimpešte, Bukurešta i Beograda.
Iako je fotografija „Zastava pobede nad Rajhstagom” decenijama bila nezaobilazan istorijski izvor i glavna ilustracija sovjetske pobede u Drugom svetskom ratu, skoro sve u vezi sa ovom antologijskom fotografijom je laž. Fotografija koju svi danas znamo je bila režirana, a mnogi podaci vezani za nju pokazuju kako je kreiran mit o njoj, kako je postala simbol pobede u Drugom svetskom ratu, i kako je korišćena od 1945. do danas. Ni sama zastava, ni datum, kao ni vojnici koji su je podigli, nisu isti na legendarnoj fotografiji i u istorijskim činjenicama vezanim za dramatične završne borbe pred pad Berlina 1945. godine.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
