“On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem!”
Ovako je susrete sa svojim ocem, srpskim knezom Mihailom Obrenovićem opisivao Velimir M. Teodorović, dečak za koga se istovremeno znalo i nije smelo znati da je sin srpskog kneza.
Iako je uvrežen stav da su Karađorđevići za razliku od Obrenovića ostavljali potomke i da je to jedan od razloga što je točak istorije pretegao na stranu te dinastije, to je tek delimično tačno. Vladari iz ove dinastije su za sobom ostavljali zakonite naslednike, dok je u slučaju Obrenovića bilo vanbračne dece. Velimir M. Teodorović je jedan takav primer.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
