“On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem!”
Ovako je susrete sa svojim ocem, srpskim knezom Mihailom Obrenovićem opisivao Velimir M. Teodorović, dečak za koga se istovremeno znalo i nije smelo znati da je sin srpskog kneza.
Iako je uvrežen stav da su Karađorđevići za razliku od Obrenovića ostavljali potomke i da je to jedan od razloga što je točak istorije pretegao na stranu te dinastije, to je tek delimično tačno. Vladari iz ove dinastije su za sobom ostavljali zakonite naslednike, dok je u slučaju Obrenovića bilo vanbračne dece. Velimir M. Teodorović je jedan takav primer.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
