Ima jedan dosta poznat video-klip na kom Žižek govori o Ljubljani i njenoj podeli na dva dela, nimalo kulturološki srodna. Ta dva dela, ta dva antagonizma, odvaja most na reci Ljubljanici. Žižek kulturne razlike između obala komentariše ovako:
„Sada, ovo što vidite ovde (bar leti ili u jesen) jeste jedan od najlepših pogleda u Ljubljani. Izgleda kao Pariz, zeleno lišće itd. Na obe strane lepe, stare kuće – e pa, zajebale su vas! Ova reka ovde je zvanična geografska granica između Balkoona i Mitl Evrope. Tako da, upozoravam vas, na drugoj strani se nalaze: horor, orijentalni despotizam, tamo tuku žene i siluju ih, a one to vole. A na ovoj strani kod nas su: Evropa, civilizacija, ovde tuku žene, siluju ih, ali njima se to ne dopada.“
Poenta je dosta očigledna – dva sistema su istovetna, puna nasilja, kažnjavanja i brutalnosti. Bilo kako bilo, jedan sistem je civilizacijski predstavljen kao uređen i spokojan, a drugi kao varvarski i divlji. To nije ništa novo. Edvard Said je pisao o tome u svom Orijentalizmu, a potom i fenomenalna Marija Todorova u svojoj knjizi Zamišljanje Balkana. Svi smo tog kolonijalnog standarda veoma svesni; tačnije, svesni smo onog zlatnog prosvetiteljskog standarda gde je Balkan, zajedno sa Istokom, prikazan kao „srce tame“, divlji, neposlušni brat civilizovane i uglađene zapadne Evrope. Ono što je meni mnogo zanimljivije je ono lično u mom životu što je mnogo puta potvrdilo teorije koje sam čitala i volela. A moje iskustvo kaže da svi balkanski narodi dele priču o mostu koji razdvaja Istok od Zapada. Što idete više na istok, granica se pomera. Ono što važi za Ljubljanicu, važi i za Savu. U Zagrebu postoji priča da je presek Evrope i Balkana tačno duž obale Save. U Beogradu postoji ista priča; dakle, Zemun i Novi Beograd su Vojvodina, ergo, Evropa, a ostatak grada potpada pod Istok, despotizam, Orijent itd.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
