Rat u Bosni iz 1972. godine, o kom nije smelo da se govori

Veliki dosije o Bugojanskoj grupi, 1. deo: 19 terorista došlo je do centra Jugoslavije, do planine Raduša u BiH, gde su pokušali da podignu ustanak protiv komunističkog režima Josipa Broza Tita. U zemlju su ušli 20. juna 1972. godine. Planirali su i da sipaju tri kilograma otrova u beogradski vodovod, i tako usmrte ogroman broj stanovnika. Kako bi sprečila ovakve slučajeve, tadašnja vlast je donela direktivu po kojoj je Udba regrutovala podzemlje za obračun sa ustašama. I što je dovelo do stvaranja organizovane balkanske mafije i regrutovanja „žestokih momaka“za krvave poslove Službe…

Svi objavljeni nastavci feljtona biće dostupni OVDE.

***

Retko koji događaj iz naše prošlosti imao je toliko uticaja na današnju stvarnost kao što je bio upad ustaških terorista 1972. godine na planinu Radušu. Taj događaj bio je zapravo pravi rat koji se vodio čitavih mesec dana po hercegovačkim gudurama, a za njega je veoma malo ljudi znalo u bivšoj Jugoslaviji. I ne samo da se tada o njemu malo znalo, već su neki detalji i do danas ostali skriveni.

A taj „mali rat“ imao je velike političke i bezbednosne posledice za čitavu zemlju. Direktno je doveo do stvaranja organizovanog kriminala koji danas prelazi granice kontinenata. Posredno, ovaj događaj je imao uticaj i na percepciju da „strane sile rasturaju Jugoslaviju“, ali i donošenje političkih odluka koje mnogi smatraju pretečom raspada Jugoslavije. Takođe, posredno, odluke države zbog Bugojanske grupe dovele su i do stanja u kojem se nalaze mediji danas.

Prošlo je 54 godine, sve je počelo 20. juna 1972, otkako je 19 terorista (a otkriće se u ovom tekstu da ih je bilo i malo više) došlo do centra Jugoslavije, do planine Raduša u Bosni i Hercegovini, gde su pokušali da podignu ustanak protiv komunističkog režima Josipa Broza Tita. Teroristi su upali u zemlju preko austrijske granice, a ispostaviće se da su za sobom posipali biber kako ne bi moglo da im se uđe u trag. I baš kao što su oni to radili, čini se da je i država pažljivo skrivala tragove koji bi doveli do pune istine o ovom događaju i posledicama koje su nastale.

U tri godine istraživanja došao sam do mnogih podataka o Bugojanskoj grupi, ali mnogi detalji su i dalje ostali sakriveni, jer uprkos zakonskim propisima, neko kao da i danas posipa onaj biber za sobom.

Arhiv Srbije, na primer, postavlja bitna ograničenja za pristup dokumentima koje su tajne službe, pre svega BIA kao naslednik Udbe, predale u arhivsku građu, iako bi posle određenog broja godina taj materijal trebalo da bude dostupan. Uvid u dosijee i zbirke dokumenata koje je predala BIA omogućen je trenutno samo za potrebe naučnih istraživanja, čime je praktično široj javnosti onemogućen pristup istini.