100 najboljih romana. I jedna najvažnija lekcija ovog leta

Nije da ovo nismo očekivali. I reakcije, ali to što je od prvih pet najčitanijih tekstova na Velikim pričama svih pet iz „Izbora za 100 najboljih romana“ . Srđan Valjarević, Svetislav Basara, Miljenko Jergović, Marko Tomaš, najava debate…

Pozvali smo više od 200 (dve stotine!) pisaca, autora, novinara, univerzitetskih profesora, književnih kritičara, izdavača, filozofa, teoretičara, stručnjaka, svih koji imaju nekih dodirnih tačaka sa jezikom i pisanjem, bez obzira na to da li su iz Zagreba ili Rijeke, Sarajeva ili Jagodine, Bara ili Zrenjanina. I Ljubljane i Skoplja…

Svako od njih rangira svoje omiljene, ili tek romane koje smatra najboljim, od prvog do desetog mesta.

Najteže je bilo dogovoriti se kako da nazovemo jezik na kojem su pisani romani koje svi odlično razumemo i čitamo. Valjarević je napisao „neki od najboljih romana koje sam pročitao na ovom jeziku, u mom slučaju maternjem, nekada srpsko-hrvatskom, danas BHS-u, ili već kako su se ljudi koji se jezikom bave dogovorili, ovde u ovom popularnom takozvanom regionu…“, dok je Jergović bio još precizniji „Ovo je moj izbor deset romana književnosti štokavskoga jezičnog područja i pripadajućih kajkavskih i čakavskih narječja“

Tako da smo tako definisali i jezik, kao „naš“. I pozivamo vas da uživate u ovom izboru narednih nekoliko meseci, pišete svoj izbor, ili predloge na roman@velikeprice.com.

Komentarišete izbore članova žirija, šaljete svoje top-liste, napravite spisak knjiga koje niste pročitali. Za ovu priliku otvorili smo i komentare, samo za pretplatnike, naravno, pa možete direktno da uđete u polemiku s autorima.

Prošle nedelje obeleženo je 250 godina od stvaranja američke države. Zemlje koja slavi svoje rođendane, za razliku od Srbije koja ne slavi svoj dan nezavisnosti, 13. jul 1878. kada je na Berlinskom kongresu dobila međunarodno priznanje sa Crnom Gorom i Rumunijom.

O Americi smo Željko Pantelić i ja pričali u njegovom najpopularnijem spoljnopolitičkom podkastu Georeport:

Imate i odličan Željkov tekst o svemu tome, ali i Miladinovićev o srpsko-američkom nerazumevanju koje je počelo pre 140 godina. I divno ga opisuje tada mladi Nikola Pašić u parlamentu: „Amerika je jedna silna država i na suvu i na moru, koja se može meriti među najveće i najsilnije države, ona je zaključila ugovore sa Francuskom, Engleskom, Nemačkom. Dakle, što god je mogla dobiti od ovih sila, ona je dobila, a sve druge sile opet što su god mogle dobiti od nje one su dobile. Pa zar se može pretpostaviti, gospodo, da ćemo mi, ovako mala i slaba Srbija, moći nešto više dobiti i izvući od Amerike, nego što su ove druge sile dobile i izvukle…“

Završen je roman u nastajanju Srđana Dragojevića, hit pisca koji je svoje književno putešestvije počeo na Velikim pričama. Ovo je poslednji, trideset drugi nastavak naučnofantastičnog romana „Crveni“, od kojeg će uskoro nastati knjiga.

Kod Milana Damjanca sada smo krenuli obrnutim redom. Upravo je izašla njegova nova knjiga „Još ovo ti fali za ljubav“, koja ruši sve rekorde, a ekskluzivni serijal na osnovu nje na Velikim pričama.

Goran Marković i Rajko Grlić bili su u jednom od meni najtoplijih podkasta koje sam ikada gledao kod Branka Rosića.

A potraga za Evženijom se tek zahuktava.

Kao i naša akcija izbora 100 najboljih romana.

Čitajte Velike priče ovog leta. Ponesite ih na odmor, ili na more.

Poklonite nekom, pošto stalno čujemo da je to bio najbolji poklon koji su dobili.

Ili ukoliko još niste pretplatnik, pretplatite se ovde.

Jer tako ćemo svi zajedno da budemo još bolji…

I za kraj, oprostite mi na maloj digresiji, ali ovo je priča koju je meni ispričala ćerka.

I koja je meni jedna od najvažnijih koje sam čuo ovog leta.

To je bilo na nekom njenom programu UN na Istočnom Timoru.

Profesorka ih je poređala na start atletske staze i krenula da im postavlja osnovna pitanja. Ko je išao u privatnu školu, ko ima tutora, privatne časove, kućnu pomoćnicu, kuvara, dva automobila itd.

Ko odgovori potvrdno napravi korak napred. Već posle nekoliko minuta razlika je ogromna.

Neko je 50 metara napred, a neko je ostao na startu. Masa u sredini. Sve je popunjeno.

I onda im profesorka kaže da se okrenu i pogledaju iza sebe.

Da razmisle o tome. I zatim da potrče ka cilju.

Jedan dečak iz prvog reda stao je i sačekao sve iz poslednjeg da stignu do njega.

Dok je drugi (ime poznato redakciji, prim. aut.) potrčao i prvi prošao kroz cilj.

Samo…

Onaj prvi je svoj deci ostao pobednik.

Zauvek!

I to jeste najvažnija lekcija koju sam ja dobio ovog leta.

I za izbore. I za posao. I za kafanu…

Čitamo se