Trideset drugi i poslednji nastavak naučno-fantastičnog romana „Crveni“. Inspirisano romanom Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ i po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića
Svi objavljeni nastavci dostupni su OVDE.
★
POGLAVLJE 109
EX-YU DIMENZIJA, BEOGRAD-ZAGREB
Majda stoji usred predela u kome dominira pesak i smeće svuda naokolo. Nigde podruma. Nigde teretane. Nigde zgrade, niti ulice koja nosi ime različitih heroja u različitim univerzumima.
Tu, gde je trebalo da bude Novi Beograd, nigde naselja od urednih blokova zgrada sa stotinama hiljada stanovnika.
– Gde sam? Pizda materina.
Majda zadrhti od hladnog vetra koji zviždi pustim poljem, pokrivenim krpama snega na blatnjavoj zemlji.
„Ovo ni’ vremeplov, Majda, seti se toga.“ Ona potiskuje sve ludačke misli koje joj naviru zbog napada panike.
„Vrijeme mora biti isto, varijacija u temperaturi nastaje samo zato kaj nema tisuća zgrada i stabala drveća koje priječe udare vjetra sa rijeke.“
Majda se okreće oko sebe, tražeći reku Savu.
Sava je negde u dubini i ona sada može da je nazre, ali magla koja se spustila skratila je horizont i on nestaje tik iza sive reke što vijuga u daljini.
Majda strpljivo posmatra oko sebe, tražeći tragove života. Postavivši sebi neki cilj, uspe da povrati zdrav razum jer je nepoznati prostor, njegovi mirisi i oblici teraju u ludilo. Seti se Antičinih reči, njenih hipoteza koje je logoreična devojka istresala kao iz rukava.
„Pored naše i ove dimenzije koja se otvara, moguće je da postoji čitava lepeza srodnih dimenzija, ne suviše različitih, koje se razlikuju samo zbog određene velike anomalije u tkivu verovatnoće događaja. Ne postoje samo dve kutije sa Šredingerovom mačkom već milioni kutija, gde ćemo u nekoj od njih, umesto žive ili mrtve mačke, naići na miša!“
Smirivši se, makar delimično, Majda uspe da vidi drvenu baraku nekoliko stotina metara dalje, ka reci.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
