Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na srpsko-hrvatskom govornom području, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.
Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.
***
Miljenko Jergović je književnik, esejista, pisac priča, dramskih tekstova, pjesama i novinskih članaka. Rođen je u Sarajevu, živi u okolini Zagreba.
Autor je više desetina književnih dela (romana, zbirki priča i eseja, poezije), neka od najpoznatijih su „Sarajevski Marlboro“, „Dvori od oraha“, „Rod“, „Rat“, „Trojica za Kartal“… Dobitnik je i dvocifrenog broja književnih nagrada, poslednja u nizu je juna 2026. godine – Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“. Na Velikim pričama čitajte njegovu prepisku sa Svetislavom Basarom. Ovo je njegov izbor:
***
***
Ovo je moj izbor deset romana književnosti štokavskoga jezičnog područja i pripadajućih kajkavskih i čakavskih narječja, načinjen za kratkog, dvodnevnog boravka u Heidelbergu, jutro nakon bosanskog nogometnog poraza od Amerike. Sve to valja naglasiti jer bi moj izbor bio drukčiji jučer, ili da sam ga načinio u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu… Kao što će biti drukčiji sutra, ili već danas popodne.
Kriterij mi nije bio zasnovan na pokušaju objektivizacije: ne znam, a ni ne zanima mi previše kojih bi to bilo deset najboljih romana. U kriterij nije upisan nacionalni ključ: jutros pretežu srpski romani, a večeras možda neće. U kriterij čak nije upisan ni čitateljska bliskost s pojedinim romanopiscima. Recimo, u izboru se nekim čudom nije našao Miloš Crnjanski, čije barem tri romaneskne građevine za mene predstavljaju čudo: „Roman o Londonu“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, i gle iznenađenja – „Kod Hiperborejaca“. Ali ovo jutro, eto, nije za Crnjanskog.
Osnovni kriterij jest sjećanje na vremena mog života, davna i nedavna, kad su me nabrojani romani mijenjali i preobražavali. Dakle, taj je kriterij krajne ličan, intiman, autobiografski. Premda važi samo za ovo jutro.
Među nabrojanim romanima nema, recimo, ni knjige Slobodana Novaka „Zlato, mirisi, tamjan“, kao što nema ni genijalnog Matavuljevog „Bakonje fra Brne“, koji pripada dvadesetom, premda je objavljen u devetnaestom stoljeću.
Svih deset romana koji su mi jutros nadošli u pamet napisali su danas pokojni pisci. Moglo je biti i obrnuto, da svih deset bude od živih pisaca. Među deset mrtvih su mi, dok sam sastavljao listu, na um pala dva živa, čiji su me romani odistinski preobražavali. Ali odmah sam od obojice odustao, iz straha da im ne naudim, uvrštavanjem među pokojnike. U naše izbore upisana je i praznovjerica.
Miljenko Jergović
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
