Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na srpsko-hrvatskom govornom području, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.
Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama.
Srđan Valjarević je višestruko nagrađivani autor kultnih romana „Komo“ , „List na korici hleba“, „Pegaz“ i drugih dela (puput „Zimski dnevnik“, „Dnevnik druge zime“), te zbirke „Džo Frejzer i 49 pesama“… Ukoliko želite da pročitate nastavak romana Komo, to možete učiniti OVDE. A ovo je njegov izbor:
***
Da bih izbegao izgovore koliko je jedan ovakav zadatak nezahvalan, što je inače tačno iako je to fraza, ali jeste i izgovor, kao i da je izdvojiti samo deset romana nemoguće, što ipak nije tačno, jer to može uvek da se uradi, makar i na silu, kao u ovom slučaju, ipak ću da konstatujem da je za mene sasvim lako i moguće da napravim jedan ovakav spisak, držeći se samo jednog pravila, a to je redosled, i to koliko mogu sada da se setim, krajem prve polovine 2026. godine, susreta i prvih čitanja ovih romana, koji su mi ostali kao neki od najboljih romana koje sam pročitao na ovom jeziku, u mom slučaju maternjem, nekada srpsko-hrvatskom, danas BHS-u, ili već kako su se ljudi koji se jezikom bave dogovorili, ovde u ovom popularnom takozvanom regionu, gde sve može osim da se ljudi dogovore. Da je spisak moguće produžiti, bili bi tu i „Štefica Cvek…“ Dubravke Ugrešić, i „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, i „Nigdje, niotkuda“ Bekima Sejranovića, i još barem trinaest ili osamnaest romana. Ovako, ovo je prvih najboljih deset romana koje sam pročitao, a da su i dalje čvrsto na svom mestu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
