Irac će možda doći kod nas zato što je "ovde ono što je Irska nekada bila". Odavde će se otići u Irsku zato što je Irska nešto što Srbija i Hrvatska nikada neće biti
"Nemam želje da raspravljam ni o prošlosti, ni o istoriji. Zanima me samo budućnost, jer ovde živim. Prošlost nije opcija", rekla je Zorana Mihajlović posle Vučićeve najave da pravi novu stranku. Da li je onda to njen novi slogan? Ili početak čišćenja lične političke prošlosti?
Ličnost Kavaja Lenarda, nadasve specifična, često je bila predmet interesovanja izvan čisto košarkaških analiza. Retki su primeri NBA zvezda koje su toliko povučene, koje toliko retko odgovaraju složenim rečenicama, iznad svega koje toliko retko pokazuju emocije
Retko ko se nađe u situaciji da odredi sudbinu čovečanstva. Možda, ali samo možda, ta mogućnost se ukazala jednom sovjetskom oficiru
Ne, to nije bio Mustafa Golubić...
Kako novi crnogorski predsednik vidi društvo koje će voditi i da li je poraz na izborima posle 34 godine ipak najdemokratskiji potez Mila Đukanovića
Priča o kraju "najcrnje serije" NBA košarke (i pomalo priča o "srpskim Kingsima")
Kada je 2015. godine Vladimir Kostić postao predsednik SANU, „zavetovao“ se da će otvoriti Akademiju prema javnosti. Šta ostaje iza njega kada tu funkciju napušta?
Ima li Milo Đukanović snage da do 2. aprila režira još jedan preokret - možda i najteži u njegovoj trodecenijskoj karijeri?
Čuli su se povici. Levonijan je trčao i bacao od sebe prolaznike, a onda je naleteo na Slobodana Brajovića, penzionisanog oficira JNA...
Laura non c'è, čuvena pesma iz devedesetih. Priča o tužiteljkama koje jesu ovde
Kako je zahvaljujući Aleksandru Mitroviću, a pre njemu i Slaviši Jokanoviću, Fulam postao srpski kraj, i kakve veze s tim imaju siledžije iz školskog dvorišta i raspad Jugoslavije
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Ministarstvo odbrane UK iznosi podatke o situaciji na frontu. Zašto baš oni i kakve veze s tim ima Toni Bler?
Priča o legendarnom Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine
Najdalje u sklapanju celog mozaika priče o torturi takozvanih ibeovaca posle razlaza sa Staljinom 1948. otišao je hrvatski istoričar Martin Previšić sa knjigom koja se pojavljuje i u srpskom izdanju (izdavač „Vukotić media“) sa naslovom „Goli otok – istorija“. Prašina koju je digla ova knjiga u Hrvatskoj sada dolazi kod nas, jer se ona više od ijedne druge približila „horizontu istine“
