A šta oni misle o spoljnoj politici?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Julsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Olivije Nevo, autor knjige Brecht et les mauvais temps nouveaux, La Fabrique, Pariz, 2026, na osnovu koje je sastavljen ovaj članak.

***

Tradicionalni izveštaj o „obdukciji“ izbornog poraza, koji je Nacionalni komitet Demokratske stranke (DNC) naručio kako bi utvrdio razloge neuspeha Kamale Haris na predsedničkim izborima, konačno je objavljen posle višemesečnog odlaganja. Umesto da razreši dileme, izazvao je ogorčenje dela stranačkog rukovodstva, koje mu zamera što zaobilazi najosetljivija pitanja, među njima i izborne posledice podrške administracije Bajden–Haris izraelskom ratu u Gazi.

Upravo je to prećutkivanje privuklo najveću pažnju. Radne verzije izveštaja DNC-a jasno su ukazivale na političku cenu koju je predsednik Džozef Bajden platio zbog podrške vladi Benjamina Netanjahua. Međutim, u konačnoj verziji dokumenta, koja ima gotovo dvesta stranica, ne pominju se ni Gaza, ni Izrael, ni Palestinci. Sama Kamala Haris priznala je još krajem februara da je administracija u kojoj je bila potpredsednica morala da se jasnije distancira od Netanjahua. Istraživanje sprovedeno u ključnim saveznim državama uoči izbora pokazivalo je da bi na svakog birača koji bi kaznio uvođenje američkog embarga na isporuke oružja Izraelu dolazilo čak pet onih koji takvu meru podržavaju. Danas se gotovo dve trećine pristalica Demokratske stranke izjašnjava da imaju više razumevanja za Palestince nego za Izraelce, tri puta više nego 2013. godine.

Uprkos tome, DNC je na prolećnom zasedanju odbacio više predloga rezolucija kojima se tražilo da američka vojna pomoć bude uslovljena poštovanjem međunarodnog prava. Zvanična linija stranke ostala je uglavnom ista kao u vreme Bajdenove administracije: povremeno oštre kritike na račun vlade Benjamina Netanjahua, ali bez dovođenja u pitanje temelja strateškog partnerstva između Vašingtona i Tel Aviva.